Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

|. а 5 !

97 свима осталим гранама. Ово ћемо још ускорити, ако спо-, редну грану, која је најближа, главној повређеној грани, вежемо у одвесан положај, што баштовани често и чипе.. Ако су споредне гране једнако удаљене од повређене главне гране, онда ће све подједнако да расте. Што рекосмо за гране то важи и за корене; и ови добивају или губе у маси према томе, колико њихове осовине праве са одвесном већи или мањи угао.

Ово нам јасно показују ротквасти корени од Оха= па феггајорћуЦа. Одвесни споредни корени од Рапдапиз

гтатитијогј5 превазилазе дужином и дебљином односно и главне коренове.')

Животиња се креће слободно, а биљка је привезана. за земљиште или какав други предмет, откуда и долази, да је она много зависнија од спољашњих околности но животиња, и да мора да је снабдевена са сваковрсним средствима за чување, ако неће, да сувише брзо подлегне у борби ва опстанак, опасностима и непријатељима. својим. Сила тежине утиче непрекидно на сваки део биљке, па с тога мора и разне припреме да су ту, да би се смањио њен уплив. И одиста тако и јесте; чврстоћа и еластичност дрвета код правих стабала, равномерна подела грана, и лишћа на све стране, вреже и други за пување згодни органи слабих стабала, која би без њих због саме своје тежине клонула на земљу, ваздушни мехур у пливајућих биљака, — све ово служи једино зато, да смањи тежину биљних делова п да је чува, да не падне, ако би то по њу било штетно.

Ако ове органе посмотримо из ближе наћи ћемо, да, су неке привидне маленкости од великог значаја. Изгледа природно, да је органима, који живе у ваздуху као на пр. стаблу или стабљици и пвећу, потребна нека, извесна, способност превијања, да би се могли одупрети силама, које утичу са стране (ветру, претези са једне стране и

7) Нојтегввет. АПевтете Могрћојовле 4, белућећзе. 5. 23.