Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

т. д.;) да други органи, који живе у земљи, или у брзој реци, исто тако и вреже и врежасте стабљике морају имати неку сталност против трзања, у кратко, да се

сваки орган мора чувати ма чиме од спољашњих повреда. Ако посмотримо анатомски крој дотичних органа,

наћи ћемо, да: извесне групе ћелица, дугуљасте јако за-

дебљале ћелпце, лике и друге овој сродне групе, образују у биљци механички систем. Задаћу овога система можемо упоредшти са задаћом костура у животиња.

Ове механичке ћелпце могу јако да се одупру утецају спољашњих ћелица. Јако задебљале ћелпце лике, као што су у палме и обичне траве, имају готово толинку сталмост против трзања, као ковано гвожђе. Има примера, да их терет од !5—20 кгр. на квадратни милиметар није могао да прекине, па ни да растегне стално, што је одиста много, кад се узме у рачун, да се код мостова од кованога гвожђа једва дозвољава тежина од 6—8 кгр. на квадратни сантиметар.

Најзад, да поменемо на крају још и то, да постоји п једна проста справа, којом се може да отклони утецај тбже на растење живе биљке, и која се зове клиностат. Исто овако могла би се отклонити и хелиотропска кретања, кад би се стално одстранио извор светлости.

А, Елентрицитет.

О утецају електрицитета на живот биљака до сада је сразмерно врло мало што познато. Све што је до 1865. године урађено, :п познато о електринском утецају на биљке, то је сакупио Сакс у својој «Експерименталној физиологији» 1865. 7Г. Доцније је на томе радио и Кунжел, и то по упуству самога Сакса.

Понајвише је експериментално испитиван утецај индукционих струја на протопласму и на надражљиве покретне лисне органе код по неких биљака. Али добивени

Тина пенал не