Opšti spoljni uslovi po život bilja : po Saks-u i dr.

29

резултати нису ни мало проширили поглед у само биће биљака. = -

«У ошште може се рећи», вели Сакс «да врло слабе константне струје или индукциони потреси, кад се кратко време посматрају, не производе никакав видљив ефекат на протопласми, док се на против код јаче струје показује већ нека узрујаност протопласме, слична оној, коју производи виша топлота, и да протопласма најзад угине, ако се струја још више појача».

И слабији индукциони удари утичу као потреси од додира на надражљиве органе лишћа код мимозе и на прашнике Вегђета-а сегашгеа и др. !

Да и у нормалном животу биљака има баш и електромоторске грађе, даје се негде непосредно доказати, а негде се опет може по укупним знацима осетити, да је има. Доказано је. да свако покретање воде у ткању па и у самом дрвету стоји у вези са ма и слабим електричним надражајима, који се јављају и при најпростијим пасивним прегибима ма кога дела биљке.

Осим тога, и ако није баш сесвим експериментално доказано, опет се може доста поуздано тврдити, да сви хемијски процеси храњења, молекиларног кретања при рашћењу и оптицању сокова, који се непрекидно у биљкама врше, стојеу вези са електринским надражајима разне врсте. Даље, може се мислити, да у обичном животу сувоземних биљака, сама (хабитуо) биљка служи као посредник, кроз који се уједначавају (изравњавају) стално променљиве електринске напонске диференције међу атмосфером и сувом земљом, јер у земљи укорењена биљка са својим гранама запрема у ваздуху велику површину; коренови опет стоје у врло тесној вези са влагом у земљи, а и цела биљка испуњена је соковима, који спроводе електрицитет и растварају струје.

Према томе, једва је могуће и помислити, да се електрински напони међу атмосфером и земљом на други какав начин изједначују, а не кров саме биљке.