Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГНН ОПШТИНЕ ГРКДК БЕОГРПДН

Излази двапут месечно

Београд, 15. јануара 1930.

Год. Х1ЛШ1 - Број 2

Годишња претплата 150 — дин. На пола године • ■ 80.— дин. На три месеца ■ ■ 45.— дин.

Уредник: Слободан Ж. Видаковић референт за штампу О. Г. Б.

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек О. Г. Б. Југовићева улица број 1.

Д-р Божа Петковић, лекар

БЕОЈРАДСКЕ САНИТЕТСКЕ УСТАНОВЕ:

Постанак, развитак и рад београдске Опште Државне Болнице

Проблем престоничке болнице —

Пишем ову студију не толико за медицински уско «аучно васпитан свет, колико за људе који о здравственим установама знају само по културно-м чувешу или о;сновном знању. Јер, често пута, здравствене установе их интересују само кад су у питању они сами или њихови рођаци. Онда критикују све. Не ваља им ово или оно. Али онда се чују и потпуно оправдане примедбе како је данашња београдска болница мала, недовољна за потребе чисто локалне т. ј. за потребе Београда — а камо ли и за потребе целе Србије, Војводине, Баната, Босне и других крајева, који такође шаљу оболеле у Општу Државну Болницу у Бео-град. А кад је некада раније било! потребно одобравати кредите, онда су их бивши народни представници немилосрдно кресали и штедели на самом иародном здрављу!! Треба провести само један даи у београдској болници и видети у каквом се паклу налазе дежурни лекари и болесници који придолазе у масама са свих страна, а празних места већ одавна нема. Онда долазе узалудна и непотребна објашњења, губљење енергије, оптужбе, проклетства. Баца се на злу вољу лекара да хоће или не да приме оболелог. Днев-но јављају се минимум 60 болесника. Поред лакших случајева — најмање 16 тешких болесника враћају се кућама. То долази међутим услед недостатка -просторија и кревета. Има тужних и очајних призора, где болесник умире у ходнику или амбуланти, чекајући да се за њега укаже место и иопразни по-стеља . . Пр'ви део ове студије, краћи историјат постанка и развитка београдске болнице, рађен је пуна два месеца у истраживању историског материјала по државном архиву и другим архивама. Жалосно је, али овде морам монстатовати да се за историју свих наших културних, државних или ма којих других установа није никада и ни од кога чувао потребни материјал, документа и друго. Читав један злочин извршен је тиме, јер се данас с тешком муком, и то само срећним случајем, могу открити по неки ситнији детаљи из историје развитка наше престонице и свих њених установа. Други део ове мале студије даје верну слику наше данашње државне болнице, која се

за последњих неколико година невероватно снажно подигла, развијајући се у једну читаву варошицу, али која ни у овој величини није ни издалека довољна да подмири и најосновније потребе Београда и државе. Беогред некад .и сад. Београд први пут престоница Милоша Великог и Отоманског Везира имао је од прилике десетак хиљада стаиовника. Данас пак од малене престонице „Књажевства Србског" изчилила се велелепна престоница Југославије са Александром Великим а са 250 хиљада станоеника. Београд је за ових сто година слободног развића начинио гигански напредак. Од прЉЗВ.ИХ и кривудавих сокачнћа по којима су пиштале турске зурле, са витких и високих „минарета одј,екивале молитве мујезина, дошли смо до широких дуплих улица, засађених дрворедима, улица глатких као огледалО', по којима клизе елегантне лимузине а са кровова наших палата жпчасте радиО' антене производе таласе које ми слушамо у виду чаробне музпке, Југословенске или Мађарске, Француаке или Руске, Јапанаке или Американске, слушамо цео свет. Мене, као лекара, интересовало је код нас у Београду, поред свеопштег развитка, медицинско напредовање напосе. Ако завиримо, с медицинске стране, у интиман живот Књаза Србског Милоша Обреновића, видећемо да је он и поред тога што је попекад показивао неповерење према лекарима ипак са њима одржавао врло пријатељске везе. За то иам служи дописивање са његовим шрвим лекаром Доктором Витом (италијанског порекла) V ј 11 о КотНа — који му се у писмима обраћао са Моп 1гез сћег ашј (Мој, врло драги прија-