Opštinske novine

Страна 58

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

чељу) (1824 године) и »ој« ј,е био први лекар Београда. Књаз Милош је патио бд „трбобоље" због које је копсултоеао бабе врачаре и поред дворскот лекара. Доцније је често позивао лекаре из Аустрије (Андреј Камбер

„лекарства учитељ" како се он сам потписивао, из Новог Сада —• 1827. год.). У то време у Београду је био још један лекар — Везира Београдског, Д-р Вартоломеј Куниберт, чијом се ћерком оженио Д-р Вита (тако^ су 1 га Срби звали). Иначе од лекар^а налазио .се доцније у Београду — Д-р Мајиерт, иначе ирво као карантински лекар у Алексинцу. Већ 1830-их година долазе још неколико лекара — већином странаца, Мађара, Италијана и др. који иду по карантинима. 'Погранична 'здравствена служба ј,ош тих прних година етвар®ња Србије била је веома добро организована и ерло строга. По' извештајима стање здравља у окружјима ■било је „најпожелателније" али се увек стрепило «а увоз куге из Турске и Босее. Карантииску строгост су издржавале и турске паше — изасланици Преосветлајшег Султана Цара, и то без поговора. 1834 већ се помиње шпитаљ вароши београдске —■ али -се лекари не помињу. То 1 су биле обично најмљене приватне куће, са 4—10 кревета. Прва је била по' предању тамо на Зереку (код данашње џамије (Краља Петра улица) —■ затим се преселила на Варош Ка-

пију (данашња Фрушкогорска улица — до Поп Лукине — код малих степеница). 1841 године оснива се фонд за зидање Шпитаља Београдског. Новооонованом фонду прилагали су поред Срба и Турци. Има

пуно записа у којима се вели да су турски чиновиици давали прилоге за фоид Шпитаља — и то' на челу са „честитим Пашом Београдским" — како га називају Србске Новине.

Ново Хирушко - уролошко Оделење. Прилагали су Срби из Панчева, Земуна, Темишвара и т. д. И већ 3 марта 1842 — тутори Шпитаљ^а Вароши Београда — избирају згодно место за Шпитаљ „т.ј. устројену башчу

Улкца Хирушких Оделења, Клинике и Управе О. Д. Б.