Opštinske novine

Страна 294

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Намера овог члаика је да прикаже разне системе тарификације и да изложи чињенице и околности које ове оистеме стварају. У колико је производња једног артикла већа у толико је мања цена коштања « продаје. Исти је случај и код електричних централа с том разлимом што је производња директно везана за тражњу, јер се може само онолико производити колико се моме.нтално КВЧ- потражује, према томе цена пјроизводње и продаје завиона је од тражње КВЧ. ова је пак ограничена капацитетом централе. Једна централа од 10.000 КВ. инсталпраних може производити највише 10.000 КВЧ. на сат и то> само' у случају да је у сваком мздчновењу тражња КВ., од стране претплат ника 10.000 КВ. Како се с једне стране инсталирани број КВ. -— капацитет централе — одређује тако да задовољи предвиђен максимум тражења и чак да га пређе са извесним процентом резерве, док је са друге стране тражња КВЧ. од стране претплатника јако променљива и наравно увек испод предвиђеног максимума, однооно инсталираног броја КВ. у централама, то се по себи разуме да су моменти потпуног искоришћења врло ретки или се чак никако и не јављају. Тражња КВ. од стране потрошача јесте једна више мање периодична функција, чија је периода 24 часа са неким ивменама у упоређењу радних и празничних дана. Какав ће однос тражње бити у појединим часовима зависи од саме врсте иотрошача. Ако би имали сам>о осветлење приватних домова тражња би у једном зимском дану била највећа између 16 и 21 часа док би преко дана, а нарочито од 10—16 била минимална. Однос између макоимума и минимума може овде постићн врло велику вредност 10 па и више. Ако би имали само потрошаче моторне снаге за радионице и индустрију, која ради само у једној смени, максимум тражње падао би између 6—12 и 14—18 часова док би преко ноћи падао на минимално, наравно и овде однос макоимум и минимум може добити врло велику вредност. Из овог излаган.а види се да се максим^ална потрош!ња КВЧ. ја1вља у једном релативно врло кратком времену, што значи да је цео капацитет централе искоришћен само врло кратко време док је у оеталом времену тај капацитет неискоришћен. Да би ово илустровали можемо навести пример једне централе од 13.000 КВЧ. инсталираних која је произвела преко године 25,000.000 КВЧ. Ако узмемо да у години има 8640 часова, значида је пун капацитет искоришћен 25 X 106 13X8, 64 X 106 = око 1/4 то јеет 25% док је осталих 75% могућности производње остало неискоришћено. Према ово^ме излагању значи да би инвестиције биле четири пута мање ако би се нашло мотућности да се тражња потрошача одржи непроменљива у сваком машовењу. Цена коштања КВч. ерачунава се из два елемента: трошкова који су пропорционални произведеном броју КВЧ. и трошкова који су независни од броја произведених КВЧ. Први су пр^иближно угаљ, мазиво, вода и манипулативни трошкови директно зависни од пронзводње, овде кажемо прнближно, јер се већим искоришћавањем мапшна постижу извесне уштеде и у овим елементима. Други су амортизација уложеног капитала, одржавање инсталација и обнова, као и сви режијски трошкови. Узимајући у обзир зараду на обрт односно производњу и зараду на уложени капитал, осигурања губитка и евентуалне таксе на проивведени број КВЧ. И1звеш1ће се п1родајна цена. Из овога се види да у колико је већа производња КВЧ. у тотико КВЧ. мање оптерећен сталним трошковима. Стални трошкови, амортизација, одржавање, обнова, режија и зарада на уложени капитал, далеко надмашују пропорционалне трошкове КВЧ. угаљ, мазиво, вода, манипулативни трошкови и зарада на обрт, тако да се може рачунати као 5:1 Према томе видимо да цена КВЧ. поскупљују највише стални трошкови; ако се производња повећа за 100% продајна цена се омањује за 30% са повећањем производње од 200% продајна цена се омањује за око 50%. Према томе да би се постигао ми;ни1мум цене коштања и продаје КВЧ. потребно је створити максималну производњу КВЧ. Како је овај максимум утврђен капацитетом саме централе, то да би се постигла што нижа цена коштања и продаје, потребно је тражњу струје стално одржавати што ближе целокупном капацитету централе. Ово се постиже на више начина појединачно или мешовито. 1. Вишеструком тарифом, којом се фаворизира нарочито доба дана. 2. Дав-ањем струје за наке примене искоћења у одрсђено време дана. 3. Двојном тарифом са плаћањем стал1ног и променљивог износа. 4. Уговорном претплатом, којим се гарантује минимум потрошње или даје рабат за већу потрошњу. 5. Одобравајућим струјомерима,