Opštinske novine

Јован Ђорђевић, професор Ј ЛБЕОГРАД У XVIII ВЕКУ (Два пута га освајала Аустрија и два пута враћала Турцима)

V. РаЈније см-О' ломенули да је Београд, ори крају 17. в. био оеко време у аустријокој власти али је „Карловачким миром" (1699. год.) оиет !в|раћен тур^ској држави. У почетку 18. века (1716. под.) Турци заратјише на Млечиће у Мореји (јужиа Грчка) и Далмацији. Млечићи упоеорише швез оа ауспријеким царем Карлом VI и почеше заједиички рат прошиву Турака. И у оиоме ратовању ваш -је иарод подиео велике жртве борећи се у редоинма аустријске војске. Под заповедништвом принца ЕЈвгеиијв 'Оавојског аустрнјска војска потуче Турке код Темишвара и код Петроварадива '(августа 1716. тод.) и допре до рек-а Саве и Дунава. По том потуче турску војоку код Београда, пређе ма Балканско Полуоетрво т заузе скоро цео ! Београдски Пашалук (1717. под). Друга његова војска пак пређе нреко реке Саве у Б'01сеу и надираше долином реке Врбаса:. Млечићи су тада напредовали у Далмацији и ;из ње продирали еу у Херцеговину и Боеву (1717. год.). Због тога турски еултан затражи мир. Савезници иримпше понуду за мир и уговорише га у иашем граду Пожаревцу (јула 1718. год. „Пожаревачки мир".). По њему Аустрија доби Влашку до реке Олте (Алуте), Банат, доњи Срем, Славоеију, Боеанску Посави1ну, (деону 01балу реке Уне) и| Србију до реке Дрине, града Ужица и реке западне Мораве- Млечићи су ее одрекли Мореје, коју еу Турци били оевојили, али задржаше 'ООВЈојене области у Далмацији где Тур-цима оетадоше оамо> два места на мору — Клек и Суторина — ради везе турске Боене оа- Јадрансиим Морем. Аустрија виј-е овим миром добила цео Београдеки Пашалук, је|р етари Црноречки и књажевачки !окрузи, већи део етарог алексиначког, крушевачког и ужичког округа и од иодримскот Крупањ са омолином еу осталн под турском влашћу. По: оевојењу поменутог дела Београдоког Пашалука цар Карло VI створи засебну упра-

ву, потчини је овом Камејралном Већу у Бечу. Седиште ове управе био је Београд те се и вазивала „Београдска Администрација". Ну, цар (је од Србнје издвојио цео крајинеки округ и |0Д пожарев-ачког ерезове: голубачки, звишки и хомољеки и етавио иод управу у Темишвару — епојио, дакле, еа тамишким Банатом, који је такође, као засебна управма ■облаот 1 , биО' под њеповом управом. За председника Београдске Администрације, чим еу еређене ратне пришике, цар је поставио, по препоруци принца БвтенМја Савојског, принца Александра од Виртемберга:, дотле заповедвика једвог одреда војеке 1 у овоме ратовању. Двороко Камерално' Веће је постамило потребав број чиновника за управу у овој Админиетрацији. Принц Алекоандар је био и врховни заповеДник војеке у Србији а власт председвика Београдске Адшнистрације предузео је 13. октобра 1720. год. Принц Алекеандар није могао еам виједан важнији поеао да уради но еве ее радило у оаглаовости еа члавовима! управе Адмимиетрације. Амо се ови члавов1И| Управе ве би еагласили о неком предлогу или решењу, предмет је слат ва решење Двороком Камералвом Већу или дв1ореком РатВом Већу у Бечу. Београд је био на челу овога омруга. У овој Орбији! је било прво девет ( а п.о> том једаваеет окрупа. Задржане еу вахије еа обор-киезовима а општане са кнезовима, као што је било и под туроком управом. Оборкнезов.и и кнезојви оу помагали власт^им-а при разрезивању и скупљању во 1 резе. Принц Евгеније Савојски је био саставио план, шта од туреке варОши Београда треба порушити, ради израде утврђења (фортификација), по ондашњој науци >о утврђ-ењу градова, и која, и каква, утврђења треба подићи и оправити да би ое Београд тако утврдио са свих ^стран^а како би могао одолети и пајјачој (нввали Турака. Цар Карло VI је усвојио! овај предлог и по њему је се почело да ради у Београду. Принц Бвгеиије Савојски је био тада нредседник дв орс -ког Ратног Савета те је