Opštinske novine

Страна 302

ОПШтИНСкЕ НОВИНЕ

утерђивање Београда 'логгаво иекључиво ње-Г01В0 дело. А камо се Бео-град рачунао и као бедем Хришћанства на западу Европе, то је прииц Бвгениј-е писао папи у Риму и многим европским владарима, молећи их за помоћ у новцу, да б'и се што пре извршило утврђивање Беотрада, наводећи да аустријска држава сама то не може да учигав јер је финансијски била исцрпљена за време рата. На ту молбу је се римски папа одазвао и 'Овојом булом, 31. јануара 1725. год. одобрио је те је Бечка Дворека Канцеларија иаредила, да се од свештеШства (а ови од народа, разуме се) у немачко-угарским вемљама може за пет година покупити прилог од 800.000 форината за утрвђивање Београда и Темишгаара. Велике прилоге су дале и тадашње царске проеинције Неапуљ, Сицилија и Ломбардија те се убрзо скупило 1,200.000 фор. — велика сума за оно доба. Радоеима око регулисања Београда, да би се етворио град по угледу на ондашње друге евронске градове и на утврђивању његову ради одбране, руководио је инжињерски пуковник Никола Доксат де Морез. Ове радове 10н је почео јула 1723. год. а завршио их је тек јула 1736. године. У оовојени Београд појурили су м1ноги странци, највише католички Немци: 'свештеници, калуђери, чиновници, занатлије и радници, иеки да врше неке културне и верске миеије а неки да траже рнда и зараде. ;Сви су се ови обраћали Београдској Администрацији да им 'се дозволи да се мо-гу настанити у Београду. У актима Бечког архива из овога доба, поМ 'Ињу се неки „католички Илири" који су тражили од Администрације Београдске да им ее врате имања — куће, виногради ... што су они, или њихови предци имали у Београду за време владе цара Леополда I, који је неко |време 1И1мао ! Београд у овојој власти (16881699 год.). Рад )на утврђ|ивању Београда био је почет, Јкуће и дућани, које су биле у рејону где еу нодизана утврђења, експроприсана су и није се, у почетку, давала 1накнада, за то. Јединоеу сопственици могли да носе грађу од те разрушене своје зграде. За ^рушење ових кућа, за цодизање војних утврђења као и нсиеих кућа за војне потребе, узимани су, махом, радници коуи су дошли са стране али еу узимави за овај посао и> Београђани. Радницим ; а .са стране давао се хлебац и нешто у новцу али еу Београђани морали много кулучити. — Ово се јаано) види из једне молбе грађана београдских из немачке и српске вароши (из 1720. год.) кој:ом моле председника Београдске Адм:инистрације да се оело-боде бесплатиога рада (кулучења) и нуде место тога месечно ио 300 форината за грађење војвих утврђења. Али кад су прилози ночели из хришћанских земаља етизати за ове радове (за непуних 5 година прилози до-

етигли суму од 2 милиова фор.) то су кулуци престали, радвици и лиферанти материјала еу плаћани. Тада еу почели плаћати и експронриеана приватна имања која су се узимала за утврђење или рушила због близине утврђења. Београд је тада добио два утврђења: једво унутрашње и једно спољашње. Унутрашње је опкољавало порњу и доњу тврђаву са етраше Саве и Дунава .а .спољашње је обухватало варош Београд од Саве до Дунава са југоиеточве етране. Она етара градска платна (зидови) оа стране Саве и Дунава, што су до тада била окићена разним кулама еада су била, већим делом, порушена и Београд : је са тих страна изнова утврђен, негде јаким «земљаним бедемим:а, који су били о-бложени зидовима а ве-где опет оамим зидовима од камена или цигаља, дебљине од више редова, поређаних једне иза других у којима су били остављени отвори за пушке (пушкарнице) и за топове. Ова. улврђеп.а, као и њихови делови:, добила еу имена развих.католичмик еветитеља. Цео град од Дунава до Саве би:о' је ошанчен дубоким ровом еа врло стрмим странама. И варош је била утврђена правилним земљ^аним утврђењима евуда у наоколо од Саве до Дунава. Било! је утврђења и на левој Савекој обали спроћу Београда, да га штите од сремске и бам&теке етраве. У доњи град (тврђаву) се улазило од варошке стране кроз три капије. Један улаз је биО' еа Саве а други са Дунава. Ова дв:а улаза су с.матрана као споредви! улази а главни је улаз биО' у ередини између ов^а. два. (Ова ева три улаза виде се и сада на истим местима у градским зидовима). Она капија ва Сави названа је ,,ПетромрадиМека капија". Она је одржавала везу с-а понтонским мостом за Земун, Овај је мост прво био привремен и од елабе грађе али је, дО'Ц»ије, израђен од еолидније грађе и слу,ио је за еаобраћај као еталан мост, између Београда и Земуна за еве време аустрнјске управе у Србији. Од ове капије бедем је ишао на „Шабачку капију" (такође на Сави) и преко ње пео ее узбрдо на „Варош капију". Одавде бедем је ишао преко давашњег „Топличиног Венца" и преко „Обилићевог Венца" на ,,Стамбол капију", која је била ту, где је сада кнежев епоменик и ,,народно позориште". Од „Стамбол капије" бедем је се спуштао, правцем данашње „позоришне" ули^це, ка Дунаву, на „Видин каиију", ту гдејееада „Душанова" улица. Одавде бедем је ишао, косом линијом, до помануте капије на Дунаву, коју еу сада нази1в1али „Темишварска капија". „Стамбол капија" добила је 'Сада назив „Виртембершка капија" по принцу Александру Виртембершком. Ова је била сада тако поправљена да нимало није личила на турску