Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 303

„Ст ! амбол капију" и била је најлепша од свих ■помеиутих ка-пија. Из горњег прада, на ову капију изллзило се право иа пут,, (друм) за Цариград (Стамбол) — 1сада ое тај пут иазива смедеревски или цариградски. Са овим је се путем, са леве страие, састајао пут из „Видин каиије" на садашњем Ташмајдану (у близини садашње цркве св. Марка) пролазећи поред пемачке иасеобине назване Карштад, по имену цара Карла. Ова је немачка насеобииа поиињала, од прилике, од садашње палилулске пијаце и пружала ее до садашњег „тркалишТа".

окомку што дели горњи град од доњег, с леве етране пута по коме ее силази у доњи град. У доњем граду било је пристаниште, заштићено јакмм бастионом, назиавим Св. Александар. Близу иристаништа био је »елики магацин за лађе. (Ово је пристаниште затрпано доцније). У доњем граду у част цару Карлу оаидали су славолук „Карлова капија" која и данас поетоји али доста о-штећена. За оНо^ доба била је она дело укусне израде т знамените архнтектуре. На капији, са источне стране је монограм I. К. VI (император Карло VI) са богат1им украсима а на врховима изр<ађену од

Београд под Турцима у XVIII столећу

У десно од „цариградског друм.а" била је војна болница (подигнута између 1722—1730. год.), на пр'остојру око садашње вграде „Нова Скупштина" или раније „батал-џамије". До ове ®ојне болнице било. је и војничко гробље. Горњи и доњи град је заузела во.јска одмах по заузећу Беопрада. Ту су били њени магаци)ни за храну и за оружје. Гортви град је био [седиште иојне упрабе — управе вар10ши Београда. Најугледнија кућа у њему била је командантоеа. Испред ње је био простор за еоуне параде и смотре. На левој страни од оиога простора били су м-агацини за храну, за оружје и гариизона црква. На десној сгранн пак била је главна спража и мали барутни мапацин. На осталом простору били су овидани официрски становп а доцније и касарна. Бунар „звани римски" оправљен је « снабдевен машином за извлачење воде, да поелужи у елучају опсаде за снабдевање водом. Он је имао у дубини 108 стопа а 212 степеЈника којим-а се .силазило чак до воде која му је долазила из реке Саве. Град је имао и ®одовод, који је воду доводио из Болеча к Гроцке. Овај је водовом узет у рад 1724. год. а довршен је тек 1737. године и њиме су водом онабдевани и гр'ад и в:арош Београд, У Доњем граду, који су Немци називали и водена варош (»\\^аззегз1:асЈ1;«), биле су ове најважније зграде: два барупна магациаа, један магацин за храну, једае за оружје, две велике касарне за пешадију и касарна за коњицу. А велими: барутни магацин је би.о саграђен у природној стени, на оном каменитом

камене арматуре- На занадној страни, над улазом, види ее царски грб усред богатих ормамената испод којих провирују ратна знамења а над царским грбом види се велика царска круна. На јупо-источној слрани у горњем граду, према садашњој Душановој улици, у крају који се !назива „ЈакшиЈћева кула" јесте капија цара Леополда I, еа знаком Г. Г, урезан над сводом у камену. Испод тврђаве на реци Сави била је сриска варош а иа Дунаву немачка варош. Београд је имао своју самоуправу али је свака варош имала своју општинску управу. Ова подела на српску и немачку .варош била је више П'0 разлици у верн а не по народности, како би се могло узети по 1 називу, јер је у немачкој вароши било и Срба вере католичке. Срба православне вере у овој немачкој вароши није било, јер је управа Администрације била издала наређење да >се сви 'становници вере православне иселе, што је и било извршено. По еачуваним архивеким податцима, одмах по освојењу Београда дошло је и населило ову немачку варош 465 наеељеника. Ови су прво живели у малим, напуштеним, турским кућама. Непреетаним досељаввњем ова је се варош за десет година мвого увећала те је тада имала 1736 кућа, — које већих, које мањих зграда. за становање, које су озидали. Немачка се варош пружала од „Виртембертпке капије" ка_ ,,Видив капији" све до „Темишварске капије", — данае звани „Дорћол" — од речи „дорт-јол". Ова т.урска реч