Opštinske novine

Страна 586

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

има 10—13% туберкулозне деце. Рат и Послератне прилике нису промениле број туберкулозне одојчади, али су удвостручили број туберкулозне деце у другој години (26%). Сличне су статистике туберкулозне одојчади у Француској и другим земљама. У нашој земљи и у Београду, имамо мало тачних и приближних података о учесталости и броју туберкулозне одојчади. У нашим дечјим болницама 25% деце болесно је од туберкулозе и међу њима око 10—15% одојчади. Ти бројеви се односе на тешке болеснике или могу се применити на сву децу. Врло је мучан утисак наших дечјих лекара који су се бавили тим питањем. Код нас има више туберкулозне одојчади него у другим земљама. Недавно је у Српском Лекарском Друштву на једној заједничкој седници наших дечјих лекара, ,физиолога и Српског Лекарског Друштва, саопштен резултат истраживања у томе правцу Централног Диспансера и Саветовалишта за одојчад и матере Општине Града Београда. У 1928. год. на 601 одојче прављена Је 117 пута туберкулинска кожна проба. Од тога је било 28 позитивних реакција, значи 24% туберкулозне одојчади. У 1929. год. на 591 одојче прављена је кожна туберкулинска реакција 176 пута. Од тога је било 31 позитивна реакција, значи: 17% туберкулозна одојчета. У 1930. год. на 201 одојче рађена је 88 пута туберкулинска кожна реакција. Од тога је било 11 позитивних реакција, значи: 17% ако се рачунају и 23 детета која нису дошла или 12% туберкулозна одојчета. Ти резултати и бројеви мало су превисоки, јер се из техничких разлога није могла извршити туберкулинска проба код све одојчади. Референт по том питању предложио је да се у свима хуманим установама где долазе одојчад на преглед, изврши систематски туберкулинска проба при првом прегледу, на крају 6 и 12 месеца. На тај начин пронађено би било много туберкулозно одојче за које се и не слути да је болесно и тиме дала могућност родитељима да га лечи. Осим тога, то је једини начин да добијемо тачне податке о туберкулозном оболењу одојчади у нашем лепом, на жалост, толико зараженом Београду. У првој години живота нема туберкулозе која мирује. Свака ради, разрива, руши. Свака позитивна туберкулинска проба у томе добу значи активну туберкулозу. Ми знамо да ни у једном периоду детињства туберкулоза не прави толико жртава као код одојчета. И баш захваљујући туберкулинској реакцији можемо данас тврдити, да је туберкулоза стечена у првој години живота врло тешка, али да није увек фатална и да се може излечити потпуно.

Неколико статистичких података. Одојчад заражена туберкулозом у првој години, умиру до треће године живота по Пиркеу у 95% по Реу у 86% по Комбиу у 85% по Насау у 77% по Миошу у 69% и т. д. У другој години живота задобијена туберкулозна инфекција има много повољнију прогнозу. Туберкулоза је већ чешће у миру и прави мање жртава. Доцније, у колико је дете старије у толико су чешће благе и лаке форме туберкулозе. ЛЕЧЕЊЕ. Начин исхране, и добра храна од великог су утицаја на ток и исход туберкулозе одојчади. Ваздух и сунце, брда и море, према случају и материјалним приликама болесника јесу одлични лекови за туберкулозу. На оболење зглобова и костију, трбушне марамице одлично утичу вештачко и природно сунце. Лечење туберкулином даје у неким случајевима врло добре резултате. Али једно је сигурно, нема сигурног лека за туберкулозу и зато је у раном детињству много важнија заштита и профилакса одојчади од туберкулозе! ТЕШКОЋЕ У БОРБИ ЗА СУЗБИЈАЊЕ ТУБЕРКУЛОЗЕ КОД ДЕЦЕ. У борби за сузбијање туберкулозе код одојчета и детета, ми наилазимо на тешкоће од стране болести, од стране болесникове околине, и од самих лекара. Туберкулозу је врло тешко познати код одојчета у њеном почетку. Она онда може да личи на све могуће болести; дете може дуго времена изгледати привидно здраво, бити весело, напредовати у тежини. Туберкулозне кожне бубуљице — туберкулиде — ко< је су сигуран знак туберкулозе, може наћи само онај, ко их тражи и ко их добро познаје. За туберкулинску кожну реакцију која је код одојчета од огромне важности, важи од прилике то исто. Онда је сасвим разумљиво зашто је тешко борити се против туберкулозе, која се тако вешто скрива, у почетку, онда — кад би је најлакше могли сузбити. Детиња околина представља једну од највећих тешкоћа. Тешкоће могу бити двојаке: Кад је околина болесна — туберкулозна, она је саможива, мисли увек прво на себе, често је равнодушна, себична је и неће да ускрати себи детиње присуство и близину; није свестна ни просвећена о опасности коју она представља за њих — децу. У том првом случају околина — родитељи, родбина и т. д. зарази дете, и што је још горе, остаје уз њега и стално га поново заражује, реинфици-