Opštinske novine

Страна 588

општинскЕ мовине

друге заразне болести. Продавци животних намирница, гувернанте и сетре, послуга, болесни од туберкулозе неби смеле вршити њин позив. Сваки од њих морао би пре ступања на посао, поднети лекарско уверење о стању свога здравља. То би имало да важи за све оне, који долазе у додир с децом: учитељи, наставници и т. д. Целокупно варошко млеко, а нарочито дечје млеко, морало би имати контролни жиг да долази од крава које нису туберкулозне. То би биле у крупним потезима заштитне мере, директно против туберкулозног извора против туберкулозних болесника. Исто толико важне, ако не и тачније јесу оне мере које су упућене здравом одојчету и детету у циљу заштите од туберкулозе. Две чињенице јасно нам кажу шта треба радити. I. У првој години живота заражено је туберкулозом 5—15% деце. У почетку основне школе 40—50% деце. На крају основне школе 60—70% деце инфицирано је туберкулозом. Код одраслих 97 % прекужило је туберкулозну инфекцију. Из те прве чињенице могу се извући ови закључци: туберкулозна инфекција ретко је урођена; њоме се људи најчешће заразе у првим годинама живота; и то прво оболење — ако га дете преболи имунизује већину људи. ч II. Друга чињеница гласи: у првој години живота туберкулоза је увек активна, увек тешка и прави више жртава него и у једном другом периоду детињства. 50—80% деце умиру ако су заражена у првој години. Из свега тога намеће се свима нама један моралан закон који виче: заштитите од туберкулозе одојче и мало дете бар до почетка треће године! Да се одојче и дете сачува од туберкулозе треба га уклонити из његове туберкулозне околине, одмах по рођењу. Туберкулозна мајка несме да доји, па ипак је често пута врло тешко наговорити је да се одвоји од детета. У Француској постоје одлично организоване насеобине одојчади. Она су смештена код здравих сеоских породица, у близини једне куће, где. се налази кап млека, саветовалиште, купатило за одојчад и болничарка. Све је то под надзором лекара. ,,ћ' О тте (Зир1абетеп1 {атШа1 <3ез 1ои1 реШк" ћ Веграгсћа и К. Оеђге-а зове се друштво, које узима бебице чим се роде из туберкулозне средине и предаје их у дечје насеобине док не порлсту. Слично томе је и [.'Оеиуге Грансхер, које, старију здраву децу издваја из туберкулозне средине и шаље их у пољске дечје насеобине. Код нас тога нема.

Кад је отац туберкулозан, он треба да иде у санаторијум да се лечи. Ми још немамо санаторијума за смештај туберкулозних сиромашних болесника. У борби противу туберкулозе врло важну улогу играју социјална заштита одојчади и матера и антитуберкулозни диспансери. Лекар и сестра посетиља имају на том пољу велике дужности и благородан рад. И у земљама које су се боље организовале за борбу противу туберкулозе него ли ми, успех није потпун. Због тога су открића француских лекара Калмег-а и Герен-а о пелцовању деце противу туберкулозе, обрадовала цео научни свет и све дечје пријатеље. Та два лекара гаје већ 12 година, у непрекидној серији, туберкулозне бациле од говеда, на говеђој жучи. Тај тако добивени туберкулозни бацил потпуно је нешкодљив. Убризгавајући под кожу или дајући кроз уста те бациле младом телету оно постаје имуно, отпорно према правој туберкулозној инјекцији. Тај имунитет траје две године. У сарадњи са многобројним лекарима организовано је у Француској 1924.-1925. год. пелцовање одојчади (новорођенчади) у туберкулозној средини. Новорођенче треба пелцовати првих 15 дана по рођењу најбоље 3, 5 и 7 дана. Треба му дати сваки други дан свега трипут пола сата пре јела у мало млека по 2 милиграма те маје (В. С. Г.). Резултати пелцовања изгледају одлични, нарочито у поређењу с малим материјалним жртвама које пелцовање захтева. Дете је заштићено, остаје у туберкулозној средини, не одваја се од куће. Код нас се то пелцовање примењује има већ 2, 3 године у Државној Болници (г-ђе Др. Н. Станојевић и Др. С. Костић) и од стране приватних лекара. Па ипак још је мало времена протекло да би се могао донети дефинитиван суд о том новом начину заштите противу туберкулозе. У борби да заштитимо одојче још увек је најјаче оружје љубав према детету и свест родитеља. Поучимо и просветимо мајку. Научимо је да су њен лични бол и патње често потребни за спасавање њеног детета. Наоружајмо је знањем о туберкулози противу болесне родбине, познаника и послуге. Помозимо јој у борби да сачува дете законима, осигурањем, материјалном помоћу, социјалном заштитом и бесплатним лекарским саветима. Дете долази на свет кроз бол мајке, и тај први њен бол није једини који она за њега има да поднесе у животу. Али баш зато мајка, која се највише мучи и пати мора научити да брани своје дете од целог света па и од саме себе.

сууз