Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 593-

СТАНОВИ И ИСХРАНА Према званичним податцима Београдског Општинског Санитета, највећи процент умрлих од туберкулозе одпада на радничко" и перифериско становништво. Та би чињеница била мање ужасна када би се могла узимати само као гола цифра морталитета. Јер, најзад, смрт је смрт и сама по себи нема велике разлике. Али оно што претходи туберкулозној смрти много пута је страшније: умирати и живети једновремено, сагоревати од ужасне болести и борити се за егзистенцију себе и своје породице, немајући при том никада светла и весела дана: увек стрепити за своју најближу околину а опет обављати у њој своје нормалне физиолошке потребе. То значи бити инвалид без телесне ампутације, осуђеник без личне кривице! Практична народна мудрост каже: „Боље је зло спречити, него га после лечити". Те мудрости се држе консеквентно активне присталице социјално-хигијенске заштите. Они инсистирају на усавршавању и умножавању свих здравствених заштитних мера са обавезном применом и у радионици и фабрици. Они иду и даље од тога па траже спровођење здравствених мера и у хигијени станова и исране, јер рационалне здравствене тежње упоређују са веома скупим медикалним лечењем и његовим само релативним успесима. Београдска периферија живи у скроз нехигијенским становима у које се туберкулоза усељава пре њихових становника а иселиће се тек после њихових рушења. Званични податци једне комисије о становима у Јатаган мали показали су пре четири године сву хигијенску беду њихову. Храна коју троше овакви становници Београда по народним кујнама не познаје принципе колоричне и витаминске прехране. Тамо се трпају јаки а прости зачини који изазивају после неутољиву жеђ. Тако се ствара илузија о идеално напуњеноме стомаку а од које стварна исхрана трошеног организма има само минималне користи. То у последицама значи подготовљавати место за долазак туберкулозе! Биће модерног друштва изражено је пре свега у развијању процеса рада и у концентрисању технике рада. На тој основи подиже савремени човек своју друштвену цивилизацију чијој егзистенцији претходно ставља у службу своју људску егзистенцију. Убрзан начин рада у садашњем времену доприноси

повећавању ове човекове обавезе плаћања оваквог друштвеног данка у здрављу и животу. У вези са том чињеницом еволуирао је стари помоћни лазаретски појам о социјалној медицини до законодавне социјално-хигијенске функције у друштву. Ова хигијенска функција има у данашњици највише потребу да се примењује на цео привредни и друштвени живот због тога што су фатални нездравствени узрочници такви да директно шкоде целоме друштву. Велики губитци у националној привреди проузроковани перманенцијом туберкулозе условили су негирање свих старих сталешких предрасуда са магловитим и разноликим етичким појмовима о ближњем својему. Некада се, наиме, мислило: да је достојан друштвене помоћи и заштите само онај људски индивидуум, који је већ физички и социјално пропао и онеспособљен за тешку животну борбу. Социјална хигијена на против прокламује као највиши свој принцип социјалну профилаксију, са намером да се превентивним и обавезним социјалним средствима пре свега предупреди и одклони здравствена пропаст човека. И, тек уколико ово не буде баш увек успевало дужност је социјалне медицине т. ј. социјалног осигурања да систематским медикалним средствима сузбија развитак већ створених злих здравствених последица, ради одклањања септичких опасности које оболели готово увек има и за своју околину. Било би заблуда веровати да борбу противу туберкулозе у Београду можемо са успехом водити ограничавајући је само на Београд. Сами београдски диспансери не могу чак ни евидентирати све туберкулозне Београђане. Може се и казнама угушити пљување по улицама свету који у затвореним нехигијенским просторијама инхалира много угљен-диоксида, који дражи на пљување. Али, оно што градска локализована борба противу туберкулозе не може спречити, то је стални увоз туберкулозе из већ довољно туберкулозне провинције и са села... Од каквога су позитивног значаја и од какве су велике потребе практична средства социјално-хигијенске заштите у радионицама, показаће нам и ови званични податци Средишне Инспекције Рада при Министарству Социјалне Политике и народног здравља.