Opštinske novine

Страна 652

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

примио је тај позив са највећим задовољством и једногласио одлучио: да на свечаности, приликом У-тог Чешко-словенског свесоколског слета у Прагу, пошаље из своје средине седам чланова и то: Претседника општине г. Косту Д. Главинића и одборнике: г.г. Д-р Миту Николића, лекара, Велислава Вуловића, инжињера, Ж. Аранђеловића, судију, Луку Павићевића, новинара, Миленка Стефановића, трговца и Николу Марића, апотекара. Ово представништво Београдске општине, стигло је у Праг у очи Видовдана — 14,27. јуна — и ту је било примљено братски, онако како то умеју и могу да учине браћа Чеси. За цело време нашег бављења у Прагу, били смо гости прашке општине и са нама и браћом црногорским представницима био је стално стари соко и велики пријатељ Југословена, брат Др В. Черни, прашки адвокат, који је изврсно говорио српски. Он и његова поштована госпођа, много су нас задужили својом љубазношћу и старањем да за што краће време видимо што више прашких знаменитости а да ипак будемо увек тачно на време тамо где смо, по утврђеном програму, морали бити. Дочек, пажња која нам је указивана свуда и на сваком месту, а нарочито приликом свечаног пријема и поздрава свих сокола пред општинском кућом од стране старосте града Прага г. Д-р Карла Гроша, у позоришту, на банкету приређеном на Софијном острву — на Влтави —, соколска поворка, смештај и снабдевање сокола а нарочито величанствене вежбе на слетишту и само слетиште дејствовали су на све Београђане врло пријатно, а за себе могу рећи још и то: да успомене и утисци које сам том приликом добио у Прагу, и понео пх у Београд, нећу заборавити докле будем живео. Први пут, у своме животу, био сам у Прагу 1881. године и, кад сам упоредио Праг из 1907. године са Прагом из 1881. године, видео сам шта је соколство учинило у року од 25 година за буђење и одржање националне свести код браће Чеха и колико је оно користило своме народу. Осећао сам и веровао: да соколств^ може имати велики значај и бити веома корисно сваком словенском народу, а нарочито оним мањим и под туђом управом, и пре У-тог све-

соколског слета у Прагу, а после онога што сам видео, чуо и преживео за време петодневног бављења у главном граду Чешке, овом приликом, моја вера и уздање у Соколство, знатно је утврђена и појачана. До У-тог свесоколског слета у Прагу нисам имао прилике да видим ни толики број онако одушевљених сокола на једном месту, ни онакве вежбе какве сам том приликом видео. Врло пријатно расположење у коме сам се тада находио, било је мало помућено тиме, што је представништво српских сокола на томе слету под вођством г. Д-р Воје Рашића, било малобројно — око 50 —■ нарочито кад сам тај број упоредио са бројем „Јунака" браће Бугара, којих је тада било преко 200 а то је, за мене био и онда и сада је, знак: да је наше, србијанско соколство било тада слабо и неразвијено. Једна од многих последица и користи које смо ми, Србијанци, имали од онога што се видело и проживело 1907. године у Прагу, по моме мишљењу и у томе је: да су и наши надлежни чиниоци боље схватили и осетили значај соколства за будућност српског Народа. А последица тога опет, била је: да је 1911. године, на УЈ-том Чешко-словенском свесоколском слету у Прагу, било неколико стотина србијанских соколова, са својом бројном и одабраном музиком, и то је био знак, да је се Соколска идеја за 5 година јаче развила и број сокола знатно порастао. Ово, пак, још ме је више утврдило у уверењу: да код нас има плодног земљишта за ширење и привођење у дело корисне и спасоносне Соколске идеје. Посете званичних представника општине града Београда, у Љубљани 1906. и у Прагу 1907. године, имале су, по моме нахођењу, знатног утицаја на ближе везе између браће Словенаца, Чеха и нас Срба, па следствено и знатан национално-политички значај. Том приликом учињена су многа познанства и засноване личне везе са угледним личностима Прага и Љубљане. У јуну месецу — од 24. до 29. 1910 год. по старом календару — посетили су Београд: Љубљанско певачко друштво „Звон", под вођством своје поштоване председнице г-ђе Фране Тавчар, супруге тадашњег жупана (председ. општине) Љубљанског, покојног