Opštinske novine

Д-р Марија Илић

— Агапов,

Сећање на најмлађе браниоце Београда

„Пролазе деца мученици у бескрајним редовима и бацају уморне погл-еде на нас, који смо остали крај друма да их прома!трамо " Нушић. „Лице с изразом из кога се види: енергија и самопоуздање, а у исто време и питомост и интелигенција — то је српски четник." Лукић. У ове дане великог Југословенског Свесоколског Слета, међу стотинама и хиљадама гостију, који стижу у Београд, по свим улицама, шеталиштима, између масе света, која придаје граду посебно празничко расположење и изглед, сусрећу се на сваком кораку у већим и мањим групама деца, омладина из свих крајева наше државе, они доминирају читавом градском сликом, као да је ово општи, велики сусрет младости, која се састала, да положи свој нови завет! Посматрајући их, како у брзом темпу одмичу београдским улицама, мисао се сама по себи враћа једној другој заносној младости, младићима, који су се овде скупљали пре више од једне деценије, но не на велики свечани сусрет у слободи, већ на огромном делу одбране од непријатеља, на децу, која су погинула у борби за овај исти Београд! Регентов моменто, да нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана сзог огњишта и својих старих и нејаких, није сами схватио српски војник, који још није ни успео, да се одмори од балканског рата, већ је схватио и велики број и деце и омладине, која није презала од лажи кривотворења својих година, прекора, само да би стала у ред браниоца своје нације... И у њима је проговорио онај дух предака, који је испунио странице историје толиким моментима највећег херојства. Међу тим најмлађим београдским борцима нашла су се као и данас деца из целе државе, сва су била подједнако велика, подједнако јуначка. Док су једна погинула под београдским зидовима, на бео-

Живојин Лукић — „Мали српски четник". градским улицама, дотле су други рањени пренешени у лазарете, ношени за војском у унутрашњост земље, да касније доживе албанско повлачење, страшну трагедију, која је изазвала дивљење целог света! Кад промислимо колико је свето право на живот сваког човека, колико је нарочито свето право детета, да живи, да се развије, онда не можемо, а да се у оваквим данима народне славе, у данима, која су дала могућност омладини целе државе, да се састане, а да се не сетимо све те бесмртне младе ге-