Opštinske novine

Уметничка хроника Беогр ада Васа Поморишац, академски сликар II. Пролетња Изложба Југославенских уметника у Уметничком Павиљону Интересујући се за нашу уметност, председник Београдске Општине, проф. Милан Нешић посетио је II. Пролетњу Изложбу сликарских и вајарских радова југославенских уметника. На овој су изложби за Општински Музеј откупљени радови следећих уметника: Бецића, Ружичке, Е. Томашевића, Мујачића, Мир. Краљевића, Трепше, Кумана, Глумца, Д. Кокотовића, В. Кирина, М. Крена, А. Кумрића, М. Јаме, А. Зупанца, Ф. Зупана', Т. Краља, М. Шербана, Л. Личенски, И. Радовића, А. Хутера, 3. Секулића, Ж. Настаеијевића, М. Тар. таља, В. Станојевића, М. Чађевића, Миодрага Петровића. Специјална је пажња указана уметницима-гостима, а за тим су у првом реду узети у обзир они домаћи уметници, који нису заступљени у колекцији Општинског Музеја. Састав листе за откуп радова с ове изложбе био је поверен нашим уметницима: г. г. професору Бранку Поповићу, сликару Васи Поморишцу и скулптору Гер. Палавичинију. Наша престоница сваким даном добива, све више и више, изглед велике и модерне вароши. Порастом наше државе уједињењем, порасла је и потреба за једну престоницу (и то са свим њеним: културним, финансијским, санитарним и другим атрибутима), која би нас достојно репрезентовала пред странцима. Пред којима би се ми могли афирмисати као народ, који, не само да има услова за једну културну експанзију; за један израз који ће да принесе своју лепту на олтар мира, на олтар рада и напретка, — него и као народ са могућностима да овим условима да остварење у најближој будућности. Једна грана духовне делатности у нас, ликовна уметност, истурила се у свом надирању и стрши мимо своје сестре, иако се није са њом много рачунало и, сразмерно њеној снази и развојном ступњу, мало јој се пажње поклања и данас.

Стојановић Сретен — „После купања''. Београд као центар ликовног живота једва да броји три-четири десетина година. Наша уметничка традиција не засиже дубоко у нашу свест и тешко је очекивати, да се за оволико мален број година, естетски ниво наше средине успне на степен који би зрачио живототворном снагом и давао полета духовном стварању. Но у колико је средина равнодушнија у толико би позвани морали обраћати више пажње овом питању. У интересу је, не само позитивне духовне користи коју доноси ликовна уметност, него и у интересу наше афир-