Opštinske novine

џкш!ИП1М1 пивипђ

Страна ђ(з/

мације пред другим народима, а нарочито пред културним форумом запада, где се још са прилично скепсе гледа на овај — недовољно познати —■ „буџак" у Европи, — да се поради на развоју овог духовног блага. Наша народна поезија, наша народна мелодија, наш народни вез и најзад наша средњевековна ликовна и неимарска уметност, треба да нам буду залога, источник вере у сјајне могућности: за један виши, светлији; један чпст и расан израз, који ће светла лица стати међу прваке културних вредности у свету. *

израза, заузео став, свестан: онога што хоће и вредности остварења онога што може. Љубљана, у колико је заступљена, у знаку је: чисто графичког решавања код млађих и импресионизма код старијих, (који је код њих дошао — после Француза —• до најбољих резултата). Влад. Бецић иступа са неколико радова од којих се издваја — уједначеношћу тона „Акт" и Вандајковски постављен портре ловца. „Рибе" су му сликарски најчистије и, по решавању форми и тонској прочишћености, најпозитивније платно које је изложио. Уметник, који са изванредном лакоћом са-

Уметници са II. Ју гославенске изложбе.

Друга Пролетња Изложба Југославенских Уметника је несумњиво боља од прве већ и по томе што на њој участвују најјача имена у нашој ликовној, ма да по вредности изложених дела постоји у сразмери са именима и снагама заступљеним на овој изложби. Постоји очигледна разлика у погледима на уметност између сва три наша центра, иако је већина уметника ученик, односно поклоник уметничке метрополе на западу. Она зрачи кроз већину слика на изложби. Ако данак није плаћен у духу последњих новина, онда је у виду импресионизма. И тако кроз ове изразе — скоро несметана — влада супремација Париза. Док је Београд (добра већина) у знаку палетске и техничке разбарушености, романтичарске ширине и неког намерног хтења и тражења индивидуалног, — дотле је Загреб, сређеношћу свога колоритског и техничког

влађује и најкомпликованије техничке проблеме, он понекад пренебрегава пуноћу форме и складност колорита. Мујаџић је изашао са радовима који ниуколико не претстављају стварну вредност овог талентованог уметника. Једино његов цртеж „Жетелице" с правом носе потпис свога мајстора. Ружичка, у водама примитивистичког расположења, делује убедљиво својим, иако недовољно још пречишћеном, концепцијом. „Сељанка", својим срамежљивим колоритом и „Станица аутобуса" својом топлом разузуреношћу, зраче једним интимним и непосредним расположењем. — Кљаковић има, у својој врло успелој композицији, монументални акценат. Његове форме, крај свих прекорачења, носе својом продубљеношћу и топлином обраде, — израз снаге и — несретане свагда — љубави према делу и његовом остварењу. — Ст. Јовановић, како прошле