Opštinske novine

Страна 668

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Палавичини Пера — „Портре г-ђе Кестер''

Пролетње Мзложбе тако и овога пута, солидношћу свога знања и топлином свога —• битно сликарског — темперамента, видно место заузима на загребачкој страни ове изложбе. Његова слика „Гина" спроведена у једном сиво-плавом, молском расположењу, милује око својом мелодичношћу колорита. — Јунек је изложио један портре, схваћен површински и сведен на најосновније колористичке елементе, давши му једну благу реминисценцију на великог немачког мајстора XVI века. Ханса Холбајна. Тоне Краљ, у портрету своје жене, схваћеном и спроведеном чисто графички, дао је једну интимну и свежу ноту кактусом у левом углу слике. — Мат. Јана својим проосећаним пејсажима, пуним неке сете, можда носталгије, за билим временима импресионистичке епохе; експресивни и у исти мах суптилни. Фран Зупан и Аница Зупанец прет-ставници су љубљанске ликовне. Зора. Петровић, има, у свом портрету „Фигури", линије са примесом монументалног. Кад би ова уметница, од несумњивог талента, прочистила палету и престала замењивати темпераменат, — техничком аљкавошћу, звучније и истинскије би се истакли квалитети, који се негде под покривачем

„широког схватања" грче у немогућности да дођу до израза. — Р. Зурунић, има нечег прерафаелитски чедног у својој концепцији слике и ако је спроводи у тежњи за савремен израз. — Бијелић се разузурио у својој визуелности на три огромна платна. Његов „Пејсаж" претставља несумњиво, нешто као максимум онога што је овај истакнути наш уметник дао на досадањем свом развојном путу. Портрет даме му је разбарушен: и тонски и по својим вредностима у облицима. Пријатна, нажалост помало манирисана и немирна палета Андрејевић-Куна, чини једну лозитивнију ноту у групи којој припада, и кад се једном ослободи, светлих, бљештећих мрља (које сликарски ништа не значе) од њега се могу очекивати дела од трајније вредности. — • Радовић се постепено издваја из колоритске сировости и улази својим „Пејсажем" и „Тркама" у ред дискретних колориста са индивидуалним вредностима. Радовић гледа на свет детињом радозналошћу и изражава се кроз мелодичност зрелог темперамента, непосредно и широко, као равница са које нам је дошао. — Тартаља је у свом „Ентеријеру" понова посведочио снагу ретке суптилности у тонском постављању слике. Тананост његових колористичких мрља следи једно бојажљиво назначавање форми, као да се боји да ће здрава и чврста форма нарушити меланхоличну драж: бледо-плавих, зеленкастих, угашено руменкастих и црвенкастих, бојених површина. — Бор. Стевановић са својом сликом „Из предграђа Бео-

Бецић Владимир — „Ловац"