Opštinske novine

Стр. 264

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

место станова гробнице људских живота и на њима тече капитале. Отуда је добар део новоформираног капитала после рата у Београду дошао из крви и костију оних који су постали жртвом мрачних, нехигијенских и антисоцијалних јазбина и изба на којима је њихов власник мирне савести лепио цедуљице: „Стан за издавање".

Из Јатаган-мале: У ођој шупи жиби 9 Београђана.

Данас, када је наступила друга фаза ове кризе — нагло опадање ренте с једне и скупоћа кирије с друге стране — приватна иницијатива је још мање способна за решење проблема. Да би разумели данашњу ситуацију станбеног проблема Београда потребно је да бацимо један мали поглед на историјски развитак после рата. Станбена криза у Београду осећала се скоро све до 1927. У вези с тим и закупне цене биле су релативно високе, у првих година иза рата стално су расле да би при крају станбене кризе стагнирале. У то доба говорило се о станбеној кризи у смислу недовољног броја станова, док је питање висине закупнине стајало у позадини. Таквој ситуацији доприносило је и привредно развијање Београда. У том првом периоду амортизација великих грађевина калкулисана је и постизавана са роком од 10 година и мање. Зидано је, као што рекосмо, за ренту и то у најгрубљем смислу речи. Није се много, а често ни најмање водило рачуна о основним здравственим и другим условима. Страћаре су издаване као станови. Станови од собе и кујне изграђени са обичном даском па мало облепљеном претстављали су извор богате ренте, без обзира што је ова рента плаћана животима становника. У палатама, које споља пружају изглед лепих грађевина,

грађени су мрачни, нехигијенски и без икаквих удобности станови. Отуда читаво изграђивање Београда све до 1927, када се одбаци део зграда подигнутих за властиту употребу, носи чисто спекулативни карактер. И сасвим природно да је и ова трка за брзим богаћењем и за незаслуженом добити морала да доведе крају. Привредно ненапредовање Београда проузроковало је стагнацију у порасту становништва и тако се од неког времена на место мањка, осећа вишак станова. Последица тога је била да су и кирије почеле да падају. Оне су још и данас у паду. Општи пад закупних цена изазвао је с друге стране и промене на страни тражње. Код растуће понуде тражња је ишла све више у правцу бољих и удобнијих станова. НехигиЈенски станови су све више напуштани. Тако данас у већини старих зграда станови стоје празни. У новим зградама празни су они, који не одговарају основним условима хигијене. Овај процес утицао је донекле на задржав^ње даљег падања закупних цена. Јер аКО се узму у обзир добри и хигијенски станови онда се Београд још увек налази у знаку великог недостатка. У вези с овим ишао је и пад ренте. Уместо 5 и 10 година рок амортизације знатно је повећан. Али паралелно са овим појавама дошла је и једна општа, која утиче да се станбено питање понова озбиљно постави на дневни ред. На име, погоршала се привредна ситуација. Београд се у привредном погледу не развија довољно, услед опште привредне кризе сужавају се могућности зараде, ниво благостања београдског становништва (узетог као целина) у најмању руку стагнира ако чак и не опада. Београд је град сиромашног и средњег човека. 70% његовог становништва отпада на оне, који живе од месечних зарада и чији приходи последњих година опадају као целина. Куповна снага овог огромног дела становништва опала је. Кирија и исхрана апсорбују 90 и више од сто прихода. У таквој ситуацији природно је да се прво указује на висину закупнина, јер кирија у буџетима београдских домаћинстава иретставља на.јважнију позицију издатака. Ван сваке је сумње да је та позиција толико велика да захтева рентифицирање свих других животних потреба. Стога је сасвим разумљиво што се данас, у доба опште кризе, прво указује на потребу снижења станбених закупних цена као на једну од мера која треба да олак-