Opštinske novine

Прилози за историју Београда:

ОсвоЈенве Београда Кра1ем новембра 1806 године Војно-. историсћсл студија резервног пешад. капетана I Кдасе, Светолика М. Гребенца (Наставак)

III Карађорђе се повратио Београду под јесен, крајем септембра. Али се сва његова акција свела тада на позив Гушанцу да се преда, под претњом, да ће сви бити побијени ако дође до напада и освајања Београда. Ова.ј позив Гушанцу упућен је био, према Нилу Попову, на дан 29 септембра. На тај позив Карађорђе је добио овакав одговор од Гушанца: „Ја се дивим твојим победама. Но бранићу Београд као своје сопствено добро са својим вернима док и један траје. Ја хоћу да у њему или владам или погинем." После тих разговора ситуација је под Београдом остала и даље иста, а Карађорђе је поручио Гушанцу да ће га чекати још 15 дана да се предомисли- После тога Карађорђе је морао ићи у Смедерево где га је чекао султанов изасланик, коме су Совјет и Карађорђе требали да предаду услове под којима би се побуњена Србија умирила са Портом. Полазећи за Смедерево, Карађорђе је оставио код Београда капетана Радича Петровића са заповешћу да опсаду што јаче надгледа и опседнутог непријатеља што јаче изолује од додира са спољашњим светом. На основу те вождове наредбе капетан Радич је и опсадну линију примакао знатно ближе Београду, нарочито центар и десно крило. Тако су трупе Васе Чарапића (центар) добиле Ташмајданску падину за своју прву линију, а и топови су ту били намештени. Док је Карађорђе седео у Смедереву, под Београд су непрестано довлачени топови, муниција, грађе за колибе (земунице) и вашине. Опсађивачи су већ били активнији. Кроз цео октобар и новембар водио се артилериски дуел. Из Смедерева се Карађорђе вратио тек после 20 новембра, јер је тога дана тек био испраћен за Цариград султанов изасланик, коме су предати устанички услови о умирењу.

Није довољно јасно с каквом је одлуком Карађорђе дошао под Београд, у односу на начин заузећа његова: да ли да га дугом оп-

Карађорђе

садом примора на преда.ју или да га силом заузме? Јокићу и Протићу, који су били међу опсађивачима, пало је само у очи то, да се Карађорђе стално саветовао са старешинама. Додуше, од грађе, за коју се званично говорило да се доноси ради грађења колиба, пра-