Opštinske novine

Стр. 268

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вљене су вашине, али се ништа није знало о даљим намерама Врховнога Вожда. Да ли зато што се он ни на шта још није био одлучио, или из опрезности од добро организоване шпијунаже вршене од стране Евреја трговаца, који су долазили до опсађивача и доносили им потребе ?

Васа Чарапић.

(Због те шпијунаже Срби су после, пошто су заузели Београд, казнили шпијуне, али су масонске ложе на Западу то представиле као верску нетолеранцију, лажно представиле и увеличале цео догађај а наше претке описале као људе полу дивље. Тако је та кампања масонерије за дуго времена одбијала од нас симпатију Европе, а Русија .је морала слати нарочитога изасланика да Карађорђу саветује благост према Еврејима у Београду.) Да су се намере према Београду криле само је по себи јасно. То је нужан закон стратегије. Али се то види и из поменуте забелешке Јокићеве о вашинама за чију грађу он вели: „говорило се да ће то бити грађа за колибе". Међутим, изгледа да није само то било разлог да се још ништа није знало шта намерава Карађорђе. Устанички вођи слабо су познавали прилике у самоме Београду. Они, који су некада, под Хаџи-Мустафа пашом, долазили са

народном војском у помоћ царскоме мухафису, као што су били кнез Алекса Ненадовић из ваљевске Бранковине, Станко Арамбашић из Колара, војвода Јанко Катић из Рогаче, нису више били међу живима. Отуда, изгледа, да су она честа саветовања Карађорђева са старешинама, вођена у ово доба под Београдом, у главном требала да одлуче начелно питање: да ли да се јуриша на бедеме шанца, који је опасивао варош, или да се дужом опсадом нагна непријатељ на капитулацију. Рана зима која је наступила у 1806. години и један Гушанчев дезертер, Хришћанин, одлучили су напад уместо даље опсаде. Зима је почела бивати неподношљива за слабо одевене устанике, а Конда, тај Гушанчев дезертер, не само да је умео дати вођама све податке о стању бедема и непријатеља на њему и иза њега, него је примио на себе најопаснији задатак, чије извршење је без сваке сумње обезбеђивало успех напада. Мало ћемо се задржати на личности ове незнане делије, јер нам изгледа да сви подаци о њему, који су досада објављени, нису тачни. По Милићевићу и другим писцима, Конда .је требао бити из села Поломља, у Епиру. То не стоји. Конда је родом из Ј1ом-Паланке, Всрошице која је онда припадала Видинском вилајету. По народности је био Куцовлах или Арбанас, али вере православне. Име му је било Осто.ј-Тома и по томе имену моћи ће се угврдити да ли је био Куцовлах или Арбанас. У доба Пасманџије, а то ће рећи при крају XVIII и на почетку XIX века, Конда је већ био отресит и окретан момак. Како је ГТасманџија био одметник од султана а у Видинском пашалуку владао на начин како су и дахије владале у Београду, пашалук му је био пун крџалија и насилника сваке врсте. Нарочито после Свиштовског Мира, када је такав елеменат морао напустити Београдски Пашалук. Алија Гушанац, чувени вођ ових нљачкашких банди, био је и сам погођен уговором у Свиштову и морао се уклонити из Шумадије. Уточишта је нашао, као и многи, код Пасманџије. На тај начин доспео је он и до Лом-Паланке, — да сачека за се боља времена. Неки Гушанчеви момци, са којима је Конда дошао у додир и којима је Конда изгледао згодан за њихову работу, позову га у своје друштво, за крџалију. У први мах Конда одби. Али када доцније навале на њ и „бегови" Ахмет и Јузер (Узур, Узијер), браћа Корчалије, Конда се упусти у преговоре. Он пристане да ступи међ Гушанчеве крџалије, али само са чином буљукбаше. Гушанац пристане и тако Конда постане крџалијом. Из извора према коме објављујемо ове