Opštinske novine

Стр. 276

општинскЕ новинН

хришћанско насеље у Палилули. Али тако није било. Анта Протић, који је у то доба био ађутант (писар) Вујичин вели да су газећи преко баретина дошли код Видин капије „пре других" (то јест, пре него што су друге трупе стигле до бедема) и да су и јуришали одмах тако да нису дали Турцима ни топа избацити". Ово показује да Вујица није ишао Цариградским друмом, јер у гом случају не би могао стићи до Видин-Капије пре других. Тај пут је заобилазан и далек. Значи да се Вујица са својом групом спустио Дунаву низ брдо, на коме су данас циглане, доспео до нутање која је из Палилуле водила за Вишњицу и која је већим делом имала правац данашње кнез Милетине улице. Ту дуж те путање, Вујица је и своју трупу морао развити у стрељачки строј и тако, преко баруштина које су захватале цео онај терен иснод данашње Бајлонове Пиваре, између општинске електричне фабрике и фабрике платна Владе Илића, прићи Видин-Капији, напасти је и освојити. Да ли му је био такав задатак? То је тешко рећи, јер се из извора не може ништа више видети. Ипак има се утисак, да су Вујици од стране врховнога вођства даге прилично одрешене руке и да се, за случај неуспеха Кондина, рачунало на њега. Према томе и врховни вожд је можда Вујици рекао само толико да гледа шго пре и брже да заузме Видин капију и уђе у варош, и ту сачека даљи развој ствари. Очигледно је, међутим, да Вујици није било одређено да, по заузећу Капије, настави продирање. Јер он је ту стао. То изводимо из казивања Протићева, ко.је гласи: „но овде наши ударе по пљачки и не ухвативши бусије". Вујица је, дакле, по освојењу Капије зауставио трупу и наредио да се хватају бусије, а недисциплинована му трупа, рачунајући да јој бусије не требају, растурила се у пљачку. Други малер догодио се Вујици на његову леву крилу, које се повукло из бор-

бе за Карађорђевом гардом и отишло у свој логор. Овај неред код Вујице Турци су брзо уочили и пред зору извршили контра напад на њега. Тај контранапад је успео и Видин Капија повраћена. Али тај успех Турака имао је само локални значај а Србе је погодио у толико што им је тада погинуло 18 усташа. Судбина Београда за тај мах била је дефинитивно решена у корист усгаша. Вујица, прикупивши своје људе, пребацио се 30. новембра на Варош-Капију, кроз њу ушао у варош и помогао њено освајање са тога краја. Видин-Капија пала је потом у руке усташа без борбе, јер су они, који су је бранили, морали благовремено бежати у тврђаву. Брига Карађорђева да војска не гине узалуд опажа се и у даљој операцији кроз варош Београд. Као што смо већ напоменули, устаничка војска, пошто је савладала стражарећа одељења и заузела бедем и капије, наишла је на отпор из самих кућа. По војној системи, коју је царевина гурска у то доба имала, сви здрави и способни грађани (ерлије) били су војници. Сви су били и наоружани и између себе имали су своје непосредне старешине. Дужност им је била у сваком случају бранити царевину. Отуда су се они сада одупрли и Карађорђу. Природно је да .ај отпор није био несавладљив, али је Карађорђе хтео избећи непотребне губитке и зато .је надирање у варош зауставио чим је војска продрла мало дубље унутра. Вероватно је да је он тада ерлијама поручио да се умире и да иду у тврђаву, јер када је дан свануо, варош је готово опустела и Срби су већ око десет сати пре подне, на дан Св. Андреје, 30 новембра имали у рукама целу варош сем Дунавског краја, према коме се водила борба до после подне са Гушанчевим трупама. Губици Срба у овом налету на Београд износили су око 50 мртвих и око 60 рањених. Највећи су губици били код Вујице: осамнаест мртвих. (Свршиће се)