Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 513

средњих школа (1871); Наталија Кадрил, за клавир; На савском брегу полка за клавир. 1 ) Миловукова музичка школа, која је трајала ОД 1853 до 1863 године била је у ствари музичка идеја, која се провлачи кроз историју Београдског Певачког Друштва све до њеног остварења 1899. године. Долазак Корнелија Станковића 1856 године у Београд са својим другом Стевом Тодоровићем утицао је на музички рад Београдског Певачког Друштва, који је дотле био посвећен немачко - француско - талијанској музици. Доласком Стеве Тодоровића у Београд 1857 године, који постаје претседник Београдског Певачког Друштва, крши се са старим козмополитским традицијама и стаје се на нов национално-музички правац, који добија дефинитиван израз у раду Корнелија Станковића новоизабраног хоровође Београдског Певачко/ Друштва 1863 године. На жалост, националан рад Корнелијев, којим је одушевио своје сарадшке није трајао дуго, јер је Корнелије Станковић умро 1865 године. Али његов^ успомена је остала у Београду у Београдском Певачком Друштву тако светла и трајна, да Београдско Певачко Друштво остајуНи верно својој идеји за оснивање музичке школе, на једној од својих скупштина одлучује „да се у спомен великом српском уметнику почившем Корнелију Станковићу приреди концерт, од чијег би се прихода имао основати ф°ВД за подизање музичке школе под именом „Корнелијанум". У том циљу је Б. П. Друштво изабрало за свога питомца Стевана Мокрањца и послало га у Минхен на музичке студије. Међутим 1888 године јавља се опет један приватан покушај, да се у Београду створи „Виша музичка школа (консерваториум)". Њен је оснивач био г. Тоша Андрејевић-Аустралијанац. Он је за то добио дозволу од Краљ. Срп. Министарства Просвете и Црквених Послова. Школа је имала правила, а издржавала се од школарине, која је износила 24 динара годишње. Поред Тоше Андрејевића, за њу се највише ангажовао Карло Глик професор, који је у школу донео своја два клавира, а Андрејевић друге инструменте и један хармониум. Школа је отворена новембра 1888 године у кући Војина Радуловића, улица Вука Караџића, у којој је било и певачко друштво „Слога", чији је хоровођа био Тоша Андрејевић. У школи су поред Андрејевића и Глика радили још осам наставника, који су предавали певање, све музичке и оркестарске инструменте и музичку теорију. Управитељ школе је био Тоша Андрејевић. Школа је имала и бесплатних ученика и доста ученика из богословије и учитељске школе. Финансијска ситуација учинила је, да је школа после 1) Влад. Р. Ђорђевић, Музички гласник 1922, бр 5

годину дана престала да ради, јер је било све мање ученика који су плаћали школарину. Глик је продао своје клавире, да би могао да исплати дугове, напустио Београд и отишао у Суботицу, те је тако пропао и овај покушај за оснивање музичке школе у Београду. Године 1893 Певачка Дружина „Станковић" покушала је са г. Владимиром Николајевићем-Штирским, својим хоровођом, да оснује музичку школу, али је и то био само један неуспео покушај и ништа више. Требао је Стеван Мокрањац да се врати са студија у отаџбину, у Београд 1887 годи-

Корнелије Станћобић

не, да са Београдским Певачким Друштвом пронесе лепоту наше музике широм Европе, па да се после дванаестогодишњег рада на музици у престоници подухвати привођења у дело идеје „Корнелијанума". Музички живот Београда осамдесетих и деведесетих година био је сав изражен вокалном хорском музиком. Музицирало се појединачно и приватно, у Позоришту се неговао искључиво „комад с певањем" и музика између чинова, али све то није давало маха и полета развоју музике систематски и ширењу музичке културе у шире слојеве публике. Музички обдарени младићи долазили су до најпотребнијих и најосновнијих музичких знања мање кроз средњу школу, а више