Opštinske novine

Стр. 514 - - = приватним радом код оно мало способних музичара. Мокрањац је сачекао да се са музичких студија из иностранства врате људи с којима би могао почети тај толико тежак, као и ризичан посао, оснивања музичке школе, на коме су већ многи пре њега исклизнули, не давши никакве резултате. На деветом састанку Б. П. Друштва, одржаном 21 септембра 1899 у кабинету Велике Школе, претседник Ђока Станојевић, професор Велике Школе, предлаже: да друштво оснује музичку шко-

Станислав Биничћи

лу, напомињући да је он у договору са г. г. Стеваном Ст. Мокрањцем, Цветком Манојловићем и Станиславом Ст. Биничким предузео извесне кораке. Одлучено је да се оснује Српска Музичка Школа, као саставни део Б. П. Друштва и да стоји под његовим окриљем. Одмах су била састављена и потврђена и школска правила са наставним планом. Тако, први члан је гласио: „Београдско Певачко Друштво, оснива у Београду, по одобрењу и под надзором Господина Министра Просвете и Црквених Послова, а у договору са музичарима: г. г. Стеваном Мокрањцем, Цветком Манојловићем и Станиславом Биничким, Српску Музичку Школу, која ће теоријском и практичном наставом спремати диригенте, учитеље музике, певаче и свираче". А други члан правила гласи: „Српска Музичка Школа издржава се својим редовним или ванредним приходима, помоћу које

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ даје Б. П. Друштво (у колико горњи приходи не буду довољни), као и поклонима и завештањима које школи учине поједине особе, установе или корпорације". Тиме је одређено издржавање школе. Овде се мора подвући једна чињеница, а то је: да је прва шузичка школа у Београду постала иницијативом и сретствима приватних лица и институција. Прве године, која је почела 9. новембра 1899 године предавало се у школи: свирање на клавиру, свирање на виолини, соло певање, солфеђо, наука о музичким основима и наука о хармонији. Стан Српске Музичке Школе био је у Бранковој улици бр. 21. За директора је изабран Стеван Мокрањац, а са њиме су радили још Цветко Манојловић (клавир), Станислав и Фрида Бинички (соло певање), Јован Ружичка (виолина). Школарина је била 12 динара месечно. У првој школској 1899—1900 години у школу је било уписано 48 ученика. У току школске године отпало је 17, а годишње испите полагало је свега 24 ученика. Тако скромно је почела рад Српска Музичка Школа у Београду, која се у току година стално развијала, а данас се налази у својој 32 години рада. С прираштајем ученика растао је и број наставника. Година 1903 треб&ла је да буде од историјског значаја за нашу музичку културу, јер је приликом прославе педесетогодишњице Б. П. Друштва, на дан 25 маја, ударен камен темељац „Уметничком дому" на месту велосипедског клуоа испод Позоришта, у који би се сместило Б. П. Друштво и Српска Музичка Школа, којој је од постанка намењено да постане С опски Консерваториум. Политичке прилике и ратови су учинили да је питање београдског консерваториума остало нерешено све до данас. Ну интересовање за Српску Музичку Школу, која се лепо развијала бивало је све веће, тако да је за 1904—1905 школску годину добило прву помоћ од Министарства Просвете у износу од 1200 динара годишње, која се у години пред балканским ратом попела на 4000 динара годишње. Како се школа из године у годину развијала, број ученика растао, а држава исто тако школу обилније помагала, то се већ 1906 године појављују тежње за своју потпуну еманципацију, које из године у годину расту, али се потпуна еманципација школе од друштва извршила тек после великог рата. Данас Музичка Школа у Београду има државну помоћ од 250.000 динара, а од Општине града Београда 20.000 динара годишње. У школи се школује око 800 ученика, а предају 25 наставника. Године 1903, дакле четири године по оснивању Српске Музичке Школе, један од три њена оснивача Станислав Бинички даје