Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1029

вештином живот спасли и ја вас у знак мога Краљевског признања одликујем Даниловим орденом II. степена". Изненађен овим, поклоним се и најлепше заблагодарим Њ. Величанству на високој Краљевској пажњи па станем на своје место у кепосредној близини. Краљ и Престолонаследник продужише обичне разговоре. У том моменту једно грађанско лице, лепо обучено и обријано, носећи неке мале кожне торбе прође испред Краља и Престолонаследника. Тога момента Краљ Никола прекиде разговор који се водио на српском и настави га много гласније на фран-

цуском језику. Затим се окренуо више у лево и пруживши руку према пирамиди, коју је наша војска подигла изгинулима од „хамидије" и рече: „Видиш ону пирамиду, кад бих ја био свемоћи овога света, онде би подигао синагогу, да се сви јевреји моле Богу". — Непознато лице прође; приметно да је ослушкивало говор Краља Николе. Престолонаследник изненађен овим речима обрати се Краљу: „Неразумем зашта ми ово говорите"? „Видиш овога, — рече Краљ — показујући на мимо пролазећег грађанина италијанског јевре.јина. То је италијански Конзул на моме двору и тај ме је човек изео". Ове речи су биле њему упућене. После кратког времена известише, да је приспео брод за Краља и Престолонаследника и два моторна чамца се већ приближаваху пристаништу. Од обале до лађе имало је да се пређе чамцем више од једног километра, јер бродови нису могли пристајати уз обалу. Са копна се пружао преко воде дрвени мост уз који су лево и десно пристала оба моторна чамца. Краљ Никола пође напред, за њим нешто позади лево Престолонаследник

а за њима Драшкић и ја. Принц Петар и пуковник Остојић раније су отишли и прегледали чамце. Кад је Краљ Никола био скоро при крају моста и већ скоро да уђе у чамац, застаде и окрену се да пође натраг. Сви смо стали гледати љубопитљиво зашто се седи Краљ враћа. На обали је стајало доста Црногораца, који су посматрали ово историско укрцавање њиховог Краља и српског Престолонаследника. Кад се приближи обали Краљ рече: „Неопростих се са народом" и зауставивши се испред њих рече:

„Браћо под притиском надмоћнога непријатеља ево присиљени смо да напустимо нашу милу отаџбину и ведра чела идемо у свет, али запамтите да ћемо се ведра чела и вратити. Збогом браћо!" Тужно и потмуло чу се са обале глас „збогом господару!" Краљ се онда окрену полако и оде право у моторни чамац, у коме Га дочека један игалијански капетан морнарице а прихвати Га принц Петар. Затим је у исти чамац ушао и Престолонаследник коме су капетан брода и пуковник Остојић помогли да се укрца. Пуковник Остојић се онда вратио и самном укрцао у други чамац. Док смо се ми овамо намештали, дотле се некакав жив разговор водио на Краљевом чамцу. Били смо већ готови за полазак кад преко овог дрвеног моста чусмо глас принца Петра који викаше: докторе, пуковниче! — Остојић и ја се дигосмо, погледамо на страну принца Петра који нам довикиваше: „Ено Престолонаследник је изашао" показу.јући нам у правцу ка копну где преко моста Престолонаследник погурен и подштапајући се иде. Одмах смо напустили чамац и пожурили к њему. Прва помисао ми је била да му није што