Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1129

номије, познате под именом физичке географије. Старословенски језик огласити за факултативан. Нашу класичну књижевност прећи у неколико часова ради оријентације ученика. Друго оставити за стручне студије. Од нових предмета увести за више разреде: основе економије и познавање кривичког законодавства у главним линијама. Логику, етику и психологију спојити као један предмет под именом философске пропедевтике. И дати је ђадима у најкраћем изводу. Према овом нашем излагању гимназијско образовање ишло би од првог до шестог разреда гимназије а не као сада до осмог. Доцније би се редуцирале још две године (пета и шеста), и гимназија се завршавала са четвртим разредом. У овом времену ученик би имао да научи основе природних наука, географију, нешто најелементарнијег знања из физике, хемије и астрономије, основе филозофске пропедевтике, трговачку рачуницу, матерњи језик са детаљима из литературе свога народа, рационалистички извод историје; и у најзбијенијим линијама класичну историју Рима и Јеладе и, најзад, најважнија сазнања из науке о здрављу и економије. Такав програм дао би по свршеном шестом разреду (касније по свршеном четвртом разреду) гимназије једног разумног дечка, који познаје довољно свој матерњи језик, литературу, и историју, који разуме спољни свет; око себе кроз основе природних наука; сво/унутрашњи свет кроз основе философске проподевтике. А изнад свега, који познаје практично три жива језика, чију литературу додуше још неби могао да користи, али би их бар течно говорио. На крају — тај би дечак имао снажан и здрав организам кроз непрекидно физичко вежбање, које се има да прогласи не само за обавезан него за један од најглавнијих предмета; а нада све то, имао би продуктиван и практичан дух, формиран кроз политичку економију и трговачку рачуницу. А шта даје садашња гимназија добром и одличном ђаку? (О рђавом нећемо ни говорити.) Он излази из гимназије без познавања и једног страног језика. Из осталих предмета зна нешто мало непотребних детаља, полутански и површно. Једва ако прођу четири до пет година по матури — а он заборавља готово све, јер се у животу не срета потреба за понављањем, и од свега знања остаје му сећање на називе предмета, по нека латинска фраза, нешто мало научне терминологије, по нека историјска анегдота — и ништа више. То је све. И ми место младића оспособљеног за живот, видимо једног недовољно писменог дечка, неспособног и за какав практичан рад, сем за практикантску и административну службу код државе и општине! Зар

је зато требало пробавити осам пуних година у гимназији, осам најбољих година у којима се у другом паметном свету сврши и гимназијско образовање (са завршеним четвртим разредом гимназије) и без мало, две трећине стручног образовања. Али ако садашњи школски систем не пружа матуранту реално и заокругљено образовање, оно му пружа унакажено физичко развијање: кичмен стуб искривљен, капацитет плућа недовољан, мишићни систем млитав, општу анемију, зубе кариозне, леност пробавних органа, апацитис са мањим или већим пожаром плућа. То је здравствени биланс. Према томе реформа наставе није само промена система ради саме наставе: то је нешто много више — то је реформа нашег подмлатка, спас његове физичке, етичке и интелектуалне будућности. Педесет година мењају се код нас школски системи, али све је то прљкање по површини а не дубоко орање до саме здравице, до самих животних сокова! Зар је у томе реформа што ће се увести један предмет, или стари повећати са неколико часова. Реформа наставе, онако како се данас она социолошки схвата, у овоме је: 1) Смањивање потпуних и непотпуних гимназија у нашим градовима до крајњих граница могућности. 2) Избор ђака за гимназију према налазу психотехничкиг института, а у бројним границама, које за сваку годину одреди респективни општински школски одбор. 3) Бесплатно школовање од основне до универзитетске наставе. Ту долазе бесплатне књиге и сва учила. Пуно издржавање сиромашних ученика, а ако су они и храниоци породице, онда још и ванредна новчана помоћ за ове. 4) Завођење прогресивног цжолског приреза са ослобођењем животног минимума. 5) Телесном вежбању, хигијени и науци о здрављу —- које прогласити за обавезне предмете — посветити онолико исто часова колико и матерњем језику! 6) Отварање што већег броја основних школа, како би свако село имало по .један сталан основан течај за децу и један аналфабетски течај за одрасле. 7) Предавања у свима школама да буду на слободном ваздуху и сунцу, разуме се, сем у невреме. 8) Програм будуће основне наставе да буде: основи читања, писања и рачунања. Један страни језик — конверзација; српски и словеначки језик, — конверзација; гимнастика, ручни рад и певање. Природогтис са основима географије, али само приликом екскурзи ј а. 9) Од основне наставе па све до више стручне или универзитетске за све ђаке отво-