Opštinske novine

Стр. 1130

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

рити летовалишта, морска купатила, школске санаторијуме итд. 10) У гимназијама следећи програм: Конверзација: немачког, руског, француског, енглеског, бугарског и словеначког језика. Природне науке у изводу. Српски језик са литературом и националном историјом опширно; општа историја и проподевтика у изводу; виша практична рачуница облигатна, а геометрија и алгебра факултативне. Латински језик, грчки, старословенски исто тако фа.култативни. Ово важи за престоничке гимназије, а за провинцијске ови се факултативни предмети уопште укидају. По свршеном четвртом разреду гимназије комисија стручњака из психотехничког института и наставника има да изврши категорисање ученика према способностима и тежњама њиховим и распореди их: за техннку, пољопривредне школе, трговачке, разне академије, медицину, филозофију, урбанистичке школе, санигетску технику, разне државне функционалне школе, итд. Према врсти одређене школе, ученик 6и имао да допуни за две године своје припремно образовање из оних предмета који су у вези са респективним школама. Тако би техничари у припремним годинама изучавали детаљно математику, медицинари хемију и ботанику итд. 11) Од општег броја свршених ђака основних школа само 20% могу да наставе гимназију; а од свршених ђака четвртог разреда гимназије (односно сада шестог) само 10% могу да наставе припремно образовање за универзитетске или академске студије. Појачање овога процента моћи ће се дозволити само по пристанку школског одбора и бановинског већа! Деца изван назначенога процента у првом случају (из основних школа) иду у ниже привредне и професионално занатске школе; а у другом — у више привредне и професионалне. 12) Место пренагомиланог броја гимназија и других бирократских школа установити што већи број следећих школа, течајева и курсева: шумарских, калемарских, воћно-експортних; ратарских, млекарских, сточних, живинарских, за конзервисање воћа, поврћа или живине; трговачких (за трговање, а не за комерцијалну администрацију) комуналних, дезинфекционих, губарских, житарских, санитарних, семенарских, за општинске благајни-

ке, затим око 40—50 најпотребнијих индустријских школа; даље рударске, електричарске, за електрификацију и водене падове; грађевинарске, за здравствене техничаре итд. Ради јединства рада и надзора све ове стручне школе као и нестручне имају бити под управом министарства просвете, а не као до сада под неколико разних министарстава. * И за школску реформу, као уосталом и за све друге социјалне реформе треба кредита, и то знатних кредита. Подвукли смо да ниједна социјална акција није могућа без снажне финансијске подлоге. Велике државе као Енглеска, Немачка и Француска троше даиас по 40% свога државног буџета, као и самоуправних, на акције, које имају претежно карактер социјалног старања. Постоји данас ново схватање државе. Она није ни највећи жандарм, ни највиши привредник. Њена животворна и конструктивна снага лежи у сасвим другим атрибуцијама. Шта је циљ свеколике државне акције? По једном мишљењу држава је инструменат економски владајуће класе. То је највећим делом тачно. Али ипак има нешто духовно, етичко, што као сирвивал надживљује и људе, и народе и класе, и у атмосфери струји као невидљиви и морални озон. Кад би се фраза о држави, као инструменту владајуће класе, схватила буквално, онда се неби ни једна социјална реформа могла да изведе ако би она ма и најмање ишла на штету господареће класе. У суштини нема социјалне реформе, која мање или више не погађа класне интересе капиталистичке класе. Па ипак те се реформе редовно предузимају и без отпора једних и без притиска других. Врше се спонтано, управо под невидљивом пресијом једног вишег морала, који лебди у васиони. Циљ би савремене државе према томе био: добро народа, његово здравље, његов привредни просперитет и соци.јални стандард, његова култура, његов мир и његова општа безбедност. И кадгод једно од ових народних добара буде угрожено држава је дужна да интервенише на начин који саме прилике намећу. То би била нека врста социјалне терапије. А профилакса би се огледала у једном пространом реформистичком социјалном програму, који би држава, уз пуну помоћ самоуправних тела, нарочито градских, проводила у дело да би се избегли и онемогућили социјални судари маса.