Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1145

лењу иза увек загрејане фуруне ради без кошуље: развија тесто за бурек. Он виртуозно подиже већ широке „листове" од теста, па их хитро преврће изнад себе и пљеска о даску на којој ради. Учини он тако са једним листом по 50 и по 100 пута. Код сваког таког завитлавања листа пл>есне га један добар његов део по голим и знојавим плећима! Није тешко претпоставити шта значи за хигијену оних што једу овај бурек оно истрајно брисање знојавих леђа бурекџијиних. Још ако је исти човек болестан од туберкулозе, луеса или какве кожне болести... По јеванђелски је, да сваки човек треба да једе свој хлеб заслужан у зноју лица свог. По овом бурегџиском примеру, опет, сваки купац бурека треба да га једе у зноју бурегџијином. * Четврти пример: Све београдске штампарије употребљавају разне старе дроњке за брисање машина, штегова и других металних инструмената. Употреба тих крпа врши се непрекидно у току рада, а у тим машинским одељењима има по прилици читава % свега запосленог штампарског персонала. Ту су поред одраслих људи и дечаци, жене девојке и девојчице, уметачице и савијачице. Крпе о којима је реч су од најкужнијег старог материјала: штоф, сукно, платно и слични отпадци. Њих штампари.јама „лиферују" искључиво циганке по 2—3 дин. килограм, а скупљају их са гомила где се изручује све градско ђубре. Такав кужни материјал уноси се по 20—40 кгр. у свако машинско оделење наших београдских штампарија. Радно особље сваки час барата по тој инфективној гомили одабирајући парчета за брисачку потребу. Ето, такав се материјал неопран, и без икакве претходне дезинфекције, уноси у предузећа наше најпросвећеније, али и туберкулозом најзараженије бранше! Читалачка публика не може ни да наслути приликом прелиставања најлепше књиге, да су штампарски ваљци пре њеног друковања марљиво избрисани овим крпама са пиштољмалских буњишта! * Пети пример: Око неких великих теразиских ресторанских кухиња сакупљају се све мангуп-мачке, које тамо мами изобиље одпадака од заклане живине и другога меса. Те лукаве гладнице немогуће је растерати обичним средствима: оне увек нађу начина да су око кухињских врата. По некоме фаталном правилу ове мачке су у */« случајева шугаве. Од ранога пролећа па до позне јесени одвратно их је погледати: олињале и са испуцаном крвавом кожом, оне се подмукло шуњају око кухиња и њихових остава. Ако су судови са јелом затворени у примитивне хладњаке, оне му онако кужне њуш-

кају решетку, коју ће час-два доцније особље из кујне рукама отварати и затварати, прихватати потом шерпење, откривати поклопце, па после свега тога брисати тањире, кашике и т. д. Ако је пак нужно хитно хлађење разних јела на бетону у кухињи или пред њеним вратима, онда ће ове шугаве подмуклице њушити те судове и покушавати својом кужном главом и шапом да одгурају поклопац са њих. Запослено особље ће то видети или не видети али ће у сваком случају те судове уносити те стављати на кухињски сто, откривати их, сипати јело у порције, и, на истом столу после или једновремено сећи месо, туцати шницле, требити поврће, спуштати влажне и суве крпе којим се бришу тањири и остало посуђе. Отмени Београђанин ће, и пред таквим рестораном, уз вечерњу музику сладити своју вечеру, и не слутећи шта све може имати у том моменту пред собом. Можда ће због тога доцније и неки најбољи наш интерниста безуспешно лупати и мучити своју просвећену и искусну главу око одређивања стомачне диагнозе тога Београђанина, немогући никако да одреди узроке пацијентовог хроничног оболевања!... * Шести пример: Сто од сто београдских кућа пати од наше познате прашине, за чије продирање у станове нема физичких препрека и одбране. Највећи део времена троше наше домаћице на борбу са прашином, да би колико толико очистиле кућу и ствари у кући. Али, деведесет од сто њих у тој борби са прашином служе се прозором, балконом па чак и уличним тротоаром. Тако се дневно истресају тоне прашине на главе пролазника и на животне намирнице, које они носе у пролазу поред и испод ових прозора и балкона. Сад, ако у респективној кући лежи какав грипозни или туберкулозни болесник, или је у избаченој прашини садржано само оно што је та иста улица инфилтрирала чишћеној кући, нико се не пита: ни онај што истреса тепихе, ни онај што све то без протеста мора да прими на главу. * Седми пример: Уколико због привредне кризе имамо мање радионица а све више посластичарница, деликатесница, бифеа и мезелугџиница, које излажу упола или сасвим откривено напољу, утолико је клицоносно дејство уличне прашине све веће и све убиственије за здравље многих Београђана, који као по некој фаталности радо обедују пред кафанама, бифеима и ресторанима. * Осми пример: Врло често поједини београдски ресторани, кујне, ћевабџинице и шкембарнице кољу кришом по својим дво-