Opštinske novine

Стр. 1320

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Ове године Београд је имао скоро дупло већу грађевинску делатност него ли прошле и претпрошле године. По прелиминарним подацима ове године треба да је изграђено у Београду око 1800 станова. Ови станови су изграђени у време када је сав грађевински материјал био за 30% јевтинији, радна снага 30 па и 40%, а хипотекарни кредит 1—2%. Међутим, и поред тога што су сви ови услови били знатно поволшији но ранијих година, и што је грађевинска делатност у овој години била скоро дупло већа него ли прошле и, најзад, што је већи део овогодишње грађевинске делатности обављен сопственим срествима — ипак, кириЈе остају исте, а често и веће од досадањих. У већини нових кућа стан од две собе, трпезарије, кујне и купатила цени се данас 1800—2000 дин. Ако узмемо за просечну кубатуру оваквог једног стана 250 мет. онда кубни метар стаје 6—6.60 динара. А то је знатно више од цифре коју смо добили израчунавањем код станова зиданих ранијих година. Обзиром на све ово може се закључити да кирије у Београду неће не само у овој него ни наредних година падати, сем у случаЈу да се деси какав знатнији одлив становништва, што би, несумњиво, изазвало опшге падање капитализиране ренте београдских имања. Као такве оне ће све више притискивати на цене и на живот уопште. На рачун обезбеђења ренте београдских имања, становништво ће се морати лишити још много чега. VI ПОТРЕБА ИНТЕРВЕНЦИЈЕ Приказ станбених прилика у Београду сигурно да пружа довољно аргумената у прилог нужности интервенције. Верујемо да би горњи аргументи били и јачи и ефикаснији, а у извесним случајевима можда и поразнији, када бисмо располагали неопходним статистичким материјалом добијеним путем добро организованих анкета. Али нека и не бисмо добили ништа друкчије, данашње стање онакво каквог га ми видимо са последицама које из њега произилазе садржи пуно оправдања за једну систематску и озбиљну интервенцију. Сматрамо да се у овоме правцу може много учинити, а ипак да ничији интереси не буду доведени у питање. Колективна акција трговаца не сумњамо да не би успела у погледу обарања кирија трговачких локала. У овом погледу могло би се много учинити и проширењем трговачког центра Београда итд. Што се малих станова тиче ту би, по свему судећи, биле неопходне директне мере. У односу на периферијске станове могле би се очекивати мере у правцу сузбијања и онемогућења спекулативног грађења чију ренту плаћају животи итд. Пуно је социјално-политичких мера које могу бити предузете у циљу санирања станбених прилика у Београ-

ду. Најпрече су оне, које би регулисавале и спречавале ненормално дизање капитализиране ренте, која се не диже сопственим трудом, већ делањем и успехом целине. Али нешто што би требало одмах учинити, то је да се укину законски рокови сељења у мају и новембру. За кирајџије ова су два датума најфаталнија. Везивање општег исељавања за два датума у години чини да се у то време ствара једна толико ненормална ситуација која унапред искључује здраво формирање цена станова. У последњем месецу пред селидбу они који су отказали стан (а таквих је у Београду врло много) размиле се по целој вароши и обично се већини таквих дешава да не наиђе на одговарајући стан ни у погледу хигијене, ни у погледу кирије итд. Нервоза у то доба делује психолошки тако снажно на тражиоце станова, да ови губе из вида многе ствари, превиђају извесне моменте, скоро немају времена да у тој журби воде рачуна о свима ситницама и условима. Завођењем за неком психолошком фикцијом човеку и неопажено прође вргме у тражењу и он је принуђен да последњег дана узме стан на који „први наиђе" како се обично вели. У таквој ситуацији општег тражења станова искључено је и помислити на спуштање кирија без обзира на број станова, који се налази у отказу. Јер је и кућевласник у то доба у нарочитој психолошкој ситуацији. Стална прегледања и погађања, која се понављају из дана у дан, утичу психолошки да се у кућевласника створи уверење да ће издати стан. Чим верује у то он се ретко упушта у погађања, па на спуштање речене цене и не помишља. Из тих разлога ова два датума требало би ослободити кирајџије. А горњим разлозлма имали бисмо додати још и скупоћу пресељења. Најзад, и саме кирајџије би се имале постарати за снижење кирија. У извесним приликама оне у овоме правцу могу бити важан утицајни фактор. Ми смо у више прилика гледали да у извесној већој згради један, два или више станова стоје дуже времена празни. У прво време кућевласник, држећи се раније кирије, на питање тражиоца стана о евентуалном снижењу обично се изговара да то не може учинити из разлога, јер и остале кирајџије плаћају исто. Доцније ипак изда стан јевтиније. Такву ситуацију могле би кирајџије у свакој прилици да искористе и тако утичу на обарање кирија. У сваком случају, данашње прилике су такве да налажу што ширу и што ефикаснију социјално-политичку интервенцију у питању станова. Једна анкета и било какво комунално-социјално тело, овлашћено да проучи цело питање, могла би да пружи и сувише оправдања за овакву једну акцију.