Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1327

Краљевини Југославији. Том приликом претставник јГрговачко-индусгријске Коморе у Новом Саду одржао је реферат о положају млинарске индустрије код нас и иа страни. Референт је истидао потребу подвозних повластида за млинске пошиљке у наше пасивне крајеве; потребу да се ради на снажењу нашег унутрашњег тржишта, да би се оно оспособнло за већу потрошњу белог брашна, и, забрањивања даљег подизања нових млинова за време од неколико година. Други од ова три захтева је на своме месту: њега би само требало нроширити на све врсте пшеничног брашна. Јавности, истина, недостају сазнања о конкретдим средствима са ко-јима се мисли постизати снажење нашег унутрашњег тржишта, али је позната чињеница, да на нашим лекалннм пијадама владају врло неједнаке цене млинарским производима. Оамо то било би довољно да се на таквим пијацама спроведе стална млинарска интервенција. Без тога је немогуће замислити стварције снажење нашег унутрашњег тржишта тј. потрошње. У Ужицу су, например, важиле ове цене у времену од 20 новембра протн. год. до 17 фебруара ове године: за пшеницу 160, а за кукуруз 125 динара. Цене брашну биле су: пшеничном 183, кукурузном 136 динара. Значи, да је пшенично брашно имало већу деиу од пшенице за 23, а кукурузно од кукуруза за 11 динара. У скопљу је та релација била 16 децембра пр. год., оваква: за пшеницу 225, а за кукуруз 145 динара. Цене брашну: пшежичном 275, кукурузном 170 динара. Или: пшенично је брашно имало већу цену од пшенице за 50, а кукурузно од кукуруза за 25 динара. У овим, више него стопроцентним разликама из'међу Ужичког и Скопског поскупљавања мељаве, открива се конкретна и фактичка потреба интервенције ,млинова из наших житних области. Интервенција других млинова на тим пијацама имала би стварног успеха: Скопљанско, неколико пута 'многобројније становништво, трошило би више хлеба, а ужиЦо мање пројо, У Ужицу је за прва три меееца''измерено на пијачној вази пшеничног 4.564 а к У к УРУзног 20.129 килограма брашна. У Нишу је пшенично брашно продаваио — 8 новембра пр. год. и 7 фебруара о. год. — по 3.87 динара кгр., а кукурузно по 1.75 дин. кгр., просечно. Пшеница, међутим, по 133, а кукуруз по 80 динара сто килограма. Брашно је било скупље од пшенице 254, а пројино од кукуруза 95 динара. Ниш има 38 хиљада становника; 1050 трговачких и занатских радњи и знатну индустрију. Ужице има 10 хиљада становника; 330 занатских и трговачких радњи са мало индустрије. Виши животни стаидард нишког сгановништва искоришћује локална млинска пијаца, док она у жицу буквално редуцира тај стандард код тамошњега становништва. У Призрену је нотирано фабрично пшенично брашно у јануару о. г. — 0 г., 2 и 3 просечно по 264 дииара сто кгр. Боље од тога брашно 0 г г, 0 г и Но>. 2 било је на београдској берзи 13 јацуара о. г. просечно по 240 дин&ра. Док се у Бе<#Цду нотпрала врста 0 г 250, до-

тле је у Призрену била 280 динара. Зато је тамо и цена хлебу била: од домаћег брашна 2.74, а од такозваног фабричког брашна 3.21 дин. иросечно. Или, 17 од сто скупље. Очигледно је, да би наши велики и продуктивнији млинови имали где да интервенишу за санирање цена и за оснажење потрошње. Таква је интервенција неопходна и она би била свесрдно поздрављена. Бојати се, међутим, од једне нежељене иатервенције, која би само инсистирала на тарифским повластицама за тзв. луксузна бела брашна, која су најрентабнлнија у мељави, али и скучена у броју потрошача. Ни до данас се ова интервендија млинова није осетила на нашим унутрашњим, земаљским пијацама, где би њихов утицај био од конструктивнога значаја- Тај задатак није мали и безначајан, јер би имао за последицу повећавање потрошње житнога брашна и побољшавање хлебне исхране становништва дотичних градова: самун би чешће или стално замењивао проју на трпези тога света. Генерално узевши, нивелирање цена код елементарних животних намирница има и свој виши значај: ово утиче на изједначивање животног стандарда и изједначење трошкова око производње код добара намењених размени. То опет значи опште економско подражавање и оживљавање најважнијих људских функција у друштву уопште. ЦЕНЕ ХЛЕБА УОПШТЕ Хитрина са којом су наши београдски хлебари били приступили последњем поскупљивању хлеба, није ваљда никога изненадила- Она је била у природи једне традиције и већ освештане тактике: искористити на квадрат сваку промену брашнених цена, а никад не помицати хлебне цене на ниже према паду тих истих цена. Ово друго морало је увек да сачека туђу иницијативу и интервенцију код наших хлебара . .. Евентуално појевтињавање брашна није никада било од значаја за увиђавност хлебара нити је било некакав императив за појевтињавање хлеба. Ово код нас наступа тек накнадно када се ангажује општински Суд, или у овоме случају законска уредба о цени хлебу која је сада са правом донетаНије без интереса да се овде укратко ,маркира историјат последњих хлебних натезања између новинарске кампање за јевтиније хлебне цене и општинске интервенције код београдских хлебара. У октобру 1929 год. лансирала је штампа, на иницијативу „Београдских општ- Новина", у Београду оправдану потребу обарања хлебних цена- У новембру исте године осетила се интервенција Суда општине београдске у истоме циљу. У децембру су хлебари формулисали своје јавне захтеве о евентуалноме пристајању на смањење тих цена, а потом су убрзо констатовали „немо,гућност" таквог компромиса са Судом. У фебруару 1930 год. су хлебари покушали ново