Opštinske novine

Стр. 1328

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

поскупљавање хлеба, позивајући се на једно трошаринско повећавање код увоза брашнаПосле касирања трошаринских измена, остало је једно нерегулисано стање на београдској хлебној пијаци. У јуну исте године предузео је Суд О. Г. Б- анкетирање у хлебарницама и комисијски констатовао жалосно хигијенско стање за 98% хлебарница и продавница. У новембру исте године донета је споразумно одлука, између Суда О- Г. Б. и Хлебарског Удружења, о ценама хлеба. У марту 1931 год. издата је Наредба г. Управника града Београда о санитарним и другим условима за рад у хлебарницама- У јулу месецу општина је интервенисала за затварање неких најнездравијих хлебарница, а у августу су хлебари протествовали противу ненадлежности Општине у тим стварима. Међутим, важно је упозорити овде на стилизацију хлебарског меморандума из 1929 год. где је признавана апсолутна компетенција Општине за затварање нехигијенских хлебарница. Исто тако и на стилизацију хлебарске одлуке од маја Месеца 1930 год-, која се односи на започињање генералног анкетирања хлебарница. У септембру ове год. покушали су хлебари да повећају цене хлебу по један динар по сваком килограму. Они су то „мотивисали" законским поскупљивањем брашна- Ма да је брашно поскупљало просечно^ за 54 динара код 100 килограма, хлебари су спровели своје хлебно поскупљавање на 135—140 динара, за 135—140 килограма хлеба колико добијају из 100 кгр. брашна. Интервенцијом Владине генералне Наредбе о ценама хлеба, ово је произвољно поскупљивање хлеба сузбијено на половину ефекта од оног покушаја хлебарског. * Хлебне цене у нашим градовима биле су увек неједнаке и врло различите, због чега је увек постојала потреба за њиховим изједначавањем- Сада кад је уведен закон о житном монополу код извоза и унутрашње потрошње, јављају се и поводне могућности за једно реално изједначење цена хлебу. Колико је то било нужно показаће нам и следећи примери. РАЗЛИЧИТЕ ЦЕНЕ КОД ХЛЕБА:

1. Сарајево 2. Загреб 3. Београд 4. Земун 5. Сомбор 6. Броц н/С 7. Смедерево 8. Винковци 9. Нови Сад 10. Доњи Мнхољци

Датум

6-Х-1930. г. 20-Х-1930. г. 1-ХП-1930. г. поч. XI-1930. г. децем. 1930. г. 13 X11-1930. г. 22-Х1-1930. г. Крај. Х-1930, г. 20-1-1931. г. 20-ХП-1930. г.

>, ч о Е

к п. 3

0/ /о

4,— 3.50 3,— 100 4.50 — 3.50 114 3.50 3,- 2.50 85 3.50 3,— ?.50 85 3— - 2.50 78 3 — 2.75 2.25 76 3.— 2.50 2. - 71 2.50 - 2,- 64 3.50 3,— 2.50 85

3.

75

Будуће евентуално поскупљавање жита и брашна имаће за гшследицу ново поскупљивање хлеба. То се може до идуће жетве поновити још који пут, и, више је но сигурно да ће се то померање аутоматски преносити и на цене хлеба. У свима таквим случајевима биће нужна једна стриктна калкулација законског максимирања хлебних цена; контрола квалитета и хлебне тежине- Продужна контрола о томе како се извршује наредба и дали се меси уопште црни хлеб, такође је значајна и неопходна .. . * Код будућих хлебних калкулација треба да дође до пунога изражаја једно свестрано реведирање хлебних цена које су важиле до септембра о. г-, јер оне нису биле нормалне цене, а узете су као номиналне приликом последњег поскупљивања од 0.50 дин. по килограму. Будући проценти евентуалних поскупљавања треба да корегирају ову септембарску калкулацијуНајвеће оправдање за већ лансирану потребу хлебне индустријализације видимо у садашњој ситуацији неизбежнога поскупљавања хлеба. То поскупљавање у Београду може да се избегне само путем преузимања хлебне индустријализације, која би својом економичнијом производњом могла давати хлеб, и после евентуалних нових поскупљивања жита и брашна, јевтиније него што је био до септембра месеца. Да су ове могућности реалне види се из следећега примера: „Политика" од 25 августа о. г. донела је овај чланчић: „ •. .ДВА ДИНАРА ХЛЕБ — „Симић и Ћурчија" обарају цене белом и полубелом хлебу Фабрика хлеба „Симић и Ћурчија" одлучила је да од данас снизи цене хлебу, и то белом од три и по динара на три и полубелом од три динара на два динара. Снижавању цена фабрика је приступила због пада цена брашну, а с предрачуном да ће повећањем обрта моћи да надокнади зараду. Јер фабрика која има капацитет за двадесет хиљада израђује свега шест до седам хиљада килограма хлеба. Главни разлог што још раније није спустила цене хлебу, мада је пшеница и у прошлој години била јевтина, лежи у раскидању -уговора с Београдском општином, о закупу продавница, које је фабрика била подигла на разним деловима града, обавезујући се да даје 10 од сто јевтиније хлеб него што је берзанска цена брашну. Тај уговор према изјави г- Симића Општина није хтела да продужи наводећи као разлог што се тиме фабрици омогућава конкуренција према осталим пекарима. За време од годину и по дана фабрика је успела да нађе просторије и пошто је извршила организацију продаје хлеба, решила је да обори цене хлебу.