Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1329

Занимљиво је да и поред обаран?а цене хлебу од три динара на два динара по килограму, фабрика рачуна на зараду од двадесет од сто". Да ова декларација фирме Симић и Ћурчија није производ тренутног неког расположења или само празног рекламерства, и да је њена калкулација заснована на реалности потврдиће нам сличност једне друге раније декларације Директора Млинарске Задруге у Београду г. Момчила Миланковића: Директор Млинароке Задруге г. Момчило МиланКовић изјавио је нашем сараднику: да ће се Млинарска Задруга, ако јој н»ени услови буду испуњени упустити у солидну конкуренцију и дати такав хлеб да неће бити само израђен хигијенски него ће и по свом рвалнтету бити прворазредан. — Нама је циљ — изјавио је г. Миланкс-вић — да плаеирамо брангно без зараде на хлебу. Али сам посао г. Миланковић сматра за веома опасан — ризичан. — Ми се морамо борнти — каже г. Миланковић — са заблудама које владају код наших домаћица: да је хлеб са ћерпича укуснији од хлеба испеченог на механичким решегкама Зато морамо задржати печење т. з. убацивањем хлеба у пећ, а. не вађењем, који је модернији и који је увела и возска. Затим морамо се бориги и противу неекономичности нашег грађанства. Јер нашем Београђанину је скоро свеједно 1 , да ли плаћа хлеб пола динара више, а често нп од динара не прави пигање. Зато за сада — иако не могу да. кажем нешто дефинитивно, јер нам иије познато шта ће Општина. тражити — ми мислимо да почнемо са израдом 30.000 кг. хлеба. Али ће то бити хлеб: килограм — нрави килограм, ни за драм мање. На питање нашег сарадника колико би хлеб коштао, рачунајући данашње цене хлебу, г. Миланковић је изјавио: — Од најфинијег белог брашна, најбоље нијансе коштао би 2.50 динара. Јер се то брашно продаје 2.35 дннара. Хлеб не сме више од тога да кошта, нарочито кад се узме да се од 100 кг. брашна добија 135 кг. хлеба. Али вам напомињем да је у питању најбоље брашно. Што се тиче лодизања пекаре она би по речима директора Млинарске задруге била кроз три месеца споообна за рад. Фабрика би била изграђена за поступни капацитет од 50.000 кг. хлеба дневно, а дано-

ноћним радом могла би да избаци и 100.000 кг. хлеба или у случају нотребе да се прошири. Нажалост, наш хлебни конзум је осуђен само да у илузији види јевтин хлеб: да чује само толико колико би он могао да буде је'втинији- Интересе конзума могао би да спасе само један закон о хлебу, који би тачно и најдетаљније прецизирао из каквога се брашна хлеб мора справљати. После тога би се лако вршило нормирање хдебних цена, јер би се знао најважнији део продукционих трошкова. Исти закон би требао да врши фаворизирање крупне задружне и фабричне производње хлеба и млевења. За извршење и правилну примену овог закона требало би установити нарочито тело које би вршило калкулацију свих пшеничнобрашнених и хлебних цена; израђивало и објављивало индекс и давало обавезне индикације органима комуналних власти за спровођење контроле над хигијеном и производњом хлеба и брашна. Друго- Општина, у првом реду престоничка и оне у већим градовима, треба да утичу свима могућим средствима на оснивању хлебних задруга за заједничку набавку брашна, и за сваку практичну концентрацију производње хлеба. Треће. Где год има стварних могућности требало би без оклевања подићи општински млин, магацин за жито и модерну хлебну фабрику, која би набавком сировина и концентрацијом укупне хлебне производње извршила једну рационализацију са одговарајућим обарањем цена код хлеба. Нека би ова средства допринела повећавање дневне хлебно-брашнене потрошње само по педесет грама од сваког варошког становника у Југославији — рачунајући само са 3 милиона потрошача — па би то увећавало годишњу потрошњу нашега жита више од пола милиона метричких центи- Индустријализација код хлебне производње једанпут мора бити извршена; тим боље за све нас ако се отпочне још одмах. Више него икада потребна нам је сада организација и рационализација код хлебне производње; то тражи и намеће нова композиција економских закона и принципа.