Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1311

будимо храбри, верујмо у себе, у свој народ, у своју Отаџбину- И не дајмо их, не упуштајмо их, не изневеравајмо своју заставу: не бежимо од наше валуте, од наших државних папира, од наших новчаних завода! Куда да бежимо? У туђину? Зар је тамо негде боље? И зар ћемо спасти себе појединачно, ако престрашено почнемо рушити све оно што је заједничка тврдиња. Ево један предлог како да отпочнемо прибирање наших редова: нека отпочну пропаганду сва наша национална удружења, корпорације, општине, учитељи, свештеници, јавни радници, да свако ко само може купи ових дана макар по један државни папир. На пример, нека свако соколско, спортско, певачко и т. д. друштво, школе, цркве, болнице, читаонице, удружења ма какве врсте, купе по једну обвезницу Ратне штете, која се сада продаје по 300 динара комад, а има много вероватноће да се брзо врати на свој нормални курс од 400—450 динара; или коју обвезницу 1% унутрашњег зајма, или 7°/о и 8% доларских емисија, или коју акцију Народне банке- Сви се ти папири данас продају испод своје праве цене, и ко их сада купује, прави добар посао. А поврх тога, и то је оно што је најважније, повратиће се вера у те папире на нашим берзама, јећ ће се видети да је цео народ прихватио ове папире као своју националну драгоценост, обгрлио их својим поверењем и задухнуо их својом љубављу. Овде се дакле не траже никакве жртве, нити су потребни велики износи. Нема тога друштва ни удружења, које не би могло одвојити бар 3—400 динара у ту сврху. Ако нема те готовине у каси, нека чланови управе на првој седници скупе тих неколико новчића међу собом- И нека свако удружење настане најживље међу својим члановима и својом публиком, да сваки одвоји по коју стотину динара и, купујући који државни папир, у исти мах учини овим гестом један значајан моралан прилог своме народу. Да би олакшала ову акцију буђења и подизања народног самопоуздања, Поштанска штедионица ставља своје услуге потпуно бесплатно нашој публици на расположење. Да се избегну скупи посредници, и онемогуће какве преваре, свако ко хоће да купи какву државну обвезницу, нека пошаље новац ГЈоштанској штедионици преко своје најближе поште (уплатницом 127 Ш која се на свакој пошти добија; на полеђини треба означити за шта се новац шаље; уплатницу адресовати на рачун бр. 50.011)- Поштанска штедионица ће скупљати све ове налоге, и куповину извршивати истог дана на берзи. Истога дана послаће сваком налогодавцу купљене обвезнице, по оригиналном берзанском к УРсу, без икакве зараде, провизије или таксе за себе (Поштанска штедионица је држав-

на установа, и овај посао вршиће не ради зараде, већ ради опште користи)- Исто тако даваће и сва обавештења и упутства која се од ње затраже. На овај начин може се створити једна замашна акција, са далекосежним последицама по наш јавни кредит и наш национални живот. Настанимо сви, да се ова акција изведе!" У међувремену, на дан 27 истог месеца, објавили су у том циљу чланке многобројни водећи листови у нашој држави, од којих преносимо овде два од најзапаженијих: „Смирење и повјерење" — Новости, Загреб У вези с догађајима у Енглеској настало је и код нас узнемирење, које је уродило подизањем улога код појединих банака. Почеле су се ширити гласине да ће држава искористити дио уложака, да ће динар пасти итд. Ове су гласине сместа демантоване- Банке су на подизање уложака одговориле тим, да су се почеле строго држати прописа о враћању и отказу уложака, док су прије тога поступале најлибералније. Тај је поступак банака потребан да се не би проширила манија дизања уложака и да би се духови примирили. Упозоравамо публику да у властитом интересу не диже уложака и да се смири. Уложени новац је најсигурнији ако га улагачи оставе у банкама, јер је то највеће јамство да се банкама неће ништа догодити и да ће новац остати улагачима. Новац који су улагачи дали банкама, није дан зато да би остао у банчиним благајнама- Банка тај новац мора дати онима који требају зајмове, а од камата које плаћају банчини дужници, банка плаћа камате улагачу, даје дивиденду, плаћа чиновнике и порез. Банка нема, она не може и не смије да има сав новац, који С У јој дали улагачи, јер га је она даље дала онима који га требају. Тај је новац дијелом у дугорочним, дијелом у краткорочним кредитима, и он се тек након извјесних дужих или краћих рокова враћа у банку. Банка држи само неку резерву готовог новца да њом исплаћује нормалну потребу новца својих улагача. Она није уређена на абнормалне исплате, како су настале поводом овог узнемирења- Банка никада не може да исплати наједном сав новац који је код ње уложен, јер би она тај новац морала прије тога утјерати од својих дужника. А како да на пр. утјера онај новац који се налази у кућама и који се враћа постепено у току неколико година? Нема апсолутно никаквих разлога који би оправдавали дизање уложака. Што се је догодило? Зар су наше банке можда имале своје паре у Енглеској Банци, па. би изгубиле? Зар је у задњих осам дана ова или она банка наједном изгорјела, или су је оробили? Зашто је прије осам дана сватко имао повјерење у банку, а зашто га не би имао данас? Нека нам то протумаче они који су