Opštinske novine

Стр. 1312

се сада уплашили без паметног разлога, а да ни сами не знају због чега. Динар је апсолутно чврст, он је чак чвршћи него што је био прије. Покриће је за 17 посто више него што је било прољетос, кад нитко није ни мислио да вади своје улошке. Држава ће провести најригорознију штедњу, буџет је у равнотежи, све иде нормалним током. Чега се онда треба бојати? Ми немамо кредита у иностранству, који би нам се могли одузети, као што је то било у Аустрији, Немачкој и сада у Енглеској- Наше банке раде с нашим властитим парама и ми им тај новац не смијемо одузимати. Кад се улагачи примире, кад настане нормално стање, банке ће опет моћи да редовито плаћају улошке као што су и до сада чиниле. Но док тога нема банке морају да се држе ограничења да би од улагача и од себе уклониле веће потешкоће и неугодности. Ми препоручујемо улагачима, пуни свијести о нашој одговорности, и сигурни да им тим само користимо, да се смире, да омогуће нормални рад банкама, да мирно повјеравају свој новац банкама- У том се случају не може никому ништа догодити. Намјесто гласина које само шире немир, треба људе мирити, треба им разјаснити да је њихов новац сигуран док је у банци, треба смјеста реагирати на сваки покушај ширења узнемирујућих вијести. Сви улагачи имају један заједнички интерес, да сачувају свој уштеђени новац. То се може постићи једино миром и повјерењем- Треба пустити банке на миру, треба у њих имати повјерење, то је једини начин да живот опет крене нормалним током". „Криза поверења" — Политика, Београд Оно што је највише узнемирило духове и због чега се „криза поверења" највише заоштрила, јесте појава дефицита у државним буџетима. Ти дефицити су и сами последица опадања привредне делатности. Али страх од њих већи је у капиталистичком свету него страх од њихових узрока, као да тек са појавом тих дефицита постаје јасно колико је криза велика и тешка- Дефицити у приватној привреди погађају само власнике предузећа и њихове повериоце. Иако се кроз општу повезаност кредитних односа то може одразити и на шири круг лица, а не само на оне који су непосредно заинтересовани, проширење не може прећи извесне границе. Међутим, дефицити у државним буџетима погађају све. Њихова равнотежа претстављена је и у школским уџбеницима као први услов за одржање опште привредне равнотеже и за чување валутне стабилностиДефицити су се појавили и у буџетима најбогатијих држава. У Сједињеним Државама цени се да ће приходи подбацити за суму од Н /2 до 3 милијарде долара; у Великој Бриганији дефицит ће изнети око 120 милиона фунти стерлинга; у Француској се предвиђа мањак од преко милијарде франа-

ка; у Италији исто тако изнеће више од милијарде лира; у Немачкој је већ премашио милијарду марака; у Холандији достиже 75 милиона гулдена итд. Делом услед Хуверовог мораторијума, а делом услед опадања редовних прихода због привредне кризе, и код нас ће буџетски приходи подбацити приближно за 10%, т. ј. за неких 1.200 до 1.400 милиона динара. Као и у другим државама, и код нас су предузете мере да се буџетска равнотежа успостави упркос опадању прихохода. Што се тиче монетарне ситуације може се рећи да је и она далеко од тога да буде опасна. Опадање девизног стока од дана законске стабилизације до 22 септембра изнело је мање од 300 милиона динара- Са редукцијом кредита и другим мерама обезбеђено је, упркос томе опадању, одржање законског покрића изнад предвиђеног минимума од 35%. На дан 22 о. м. покриће је износило скоро 37%. Уосталом, јачање динара у Цириху у току последњих дана најбољи је доказ за поверење иностранства у нашу валуту- Добијање поменутог зајма, са којим треба да нам буде пружена накнада за изостанак примања нашег дела репарационог ануитета, осим тога што ће послужити за покриће буџетског дефицита, пружиће Народној Банци нова сретства за одбрану динара и за либералнију кредитну политику. Девизе из зајма ућиће највећим делом у залихе Народне Банке и повећати њену подлогу. Може се, дакле, очекивати да ће овај зајам на једној страни, умањити пасивност нашег платног биланса, и да ће на другој страни дозволити Народној Банци да пружи своју помоћ за лакше савлађивање садашњих кредитних тешкоћа". * Поводом чланка „Помозимо сами себи", који су поред осталих многобројних листова прештампали и словеначки листови „Југослован", Словенски Народ" и „Словенац", развила је Поштанска штедионица акцију у публици, ради стишавања улагача и враћања поверења у државне папире. Упућено је упутство свима поштама у нашој држави, да пораде свим силама на стишавању публике и ширењу поверења према нашој валути, државним хартијама од вредности и домаћим новчаним заводима- Исто тако свима поштама разаслати су нарочити плакати, којима је Генерална дирекција Поштанске штедионице чинила јаван апел на грађанство у горе изложеном смислу. Чланак „Помозимо сами себи" прештампан је у много хиљада примерака и разаслат уз дневну пошту пословној клиентели Поштанске штедионице. У циљу што јаче пропаганде за куповину државних хартија од вредности и акција Народне банке, Господин Министар саобраћаја донео је решење да Поштанска штедионица бесплатно стави публици на расположење своје