Opštinske novine

Стр. 1382

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

оштећенога Београда, кога је потребно било обновити сопственим средствима. Данашњи Београд као престоница велике и моћне Краљевине Југославије, има нове задатке, које јој намеће како њен нови положај, тако исто и захтеви савремене комуналне политике. Међутим, треба одмах бити на чисто, да са данашњим законом, који престоничку општину у појединим одредбама изједначује са сеоским општинама, задатци који се постављају данашњој престоници, није могуће извести. На првом месту недостају новчана средства. Истина становништво Београда је данас повећано, а у будућности се назире једна велика општина која би обухватила поред досадашњег атара Београдске општине још Земун и Панчево, али престоничко грађанство није у стању и могућности, да финансијски издржава те терете, које јој положај престонице намеће. Потребно је прописати принцип да је престоница не град само становника атара Општине београдске, већ да је то град целокупног становништва наше државе, те према томе за његово одржавање и изграђивање има да се стара цела земља. Ма колики били напори грађана престонице, да свој град подигну и изграде, они су у немогућности да то учине. Потребан целини мора и он сам сносити сразмеран део терета. Београд, престоница Југославије је својина свих грађана Краљевине Југославије. То мора бити основни принцип, на коме ће почивати будуће уређење престонице. Полазећи са тога гледишта, које се мора ако не данас оно сутра сигурно усвојити, наилазимо одмах и на дужност свих грађана, да своју престоницу издржавају. Истина њихов удео не сме и неможе бити исти, као што је удео престоничких грађана, који уживају све бла10дети престонице, али је потребно општу обавезу свих грађана за издржавање престонице огласити за принцип. Истина ово гледиште неће наћи, изван београдских становника, велики број присталица, јер се полази са уског становишта. Међутим мора се апсолутно прибећи томе и држава као целина мора приступити помагању нрестонице, ако се жели да она буде репрезентативна и достојан представник Краљевине Југославије. Грађани Београдске општине сносе велике терете које им намеће положај престонице, а задужења Београдске општине, којима оптерећујемо будуће генерације, нису мала. Па ипак поред свих намета и дугова, престоничка општина је испунила, тек један мали део своје дужности. Ради свега овога изложеног, појавл^ује се потреба за доношењем специјалнога закона за Београдску општину. У томе закону треба прописати начело, да је престоница својина целе земље, те према томе и дужност издржавања, има да падне на целу земљу.

Ово је начело потпуно оправдано, јер користи од једне уређене престоничке општине ужива цела земља. Све организације имају своје средиште рада у Београду и већина од њих ужива помоћ, и с правом је тражи од престоничке општине. Примера ради наводимо Дом ратника Удружења резервних официра из целе земље, коме је општина уступила један од својих најлепших и најскупоценијих плацева у срцу престонице. Други пример, Општина београдска издржава радничке установе у Београду, као што су: радничко склониште и склониште радничке деце. У тим склоништима највећи број радника, који се користе тим установама су из унутрашњости. Београдска општина плаћа станове за зграде у којима се налази Управа града Београда. Број ових зграда и кирија која се за њих плаћа није мала. Тако исто општина плаћа и кирију за београдске судове. Потреба београдског становништва као таквог не захтева ни толико развијен полицијски апараг, ни судски, већ та потреба долази услед тога што је Београд престоница. Сви ови примери, које смо изнели, сматрамо да су довољни, да докажу тачност наше тезе, да обавеза издржања Београда мора бити раширена на целу земљу. Једно је јасно, Београд без ове обавезе не може се правилно развијати, нити може довољно репрезентовати престоницу Југославије. У погледу извора општинских приходз путем такса и приреза, дошж) се до крајње тачке, и по свему, изгледа се даље овим путем не може ићи. Што се тиче зајмова, вероватно да Београд, још има кредита, и да га још увек може наћи. Али овде се поставља питање, докле се може ићи са политиком зајмова, и у колико смо ми у праву да задужујемо низ будућих генерација. Поред тога треба водити рачуна, да се зајмови морају враћати, и да се услед тога мора прибегаваги тражењу нових извора, који би опет имали да падну на терет грађана Београдске општине, а ми смо већ раније нагласили, да је ово немогуће, јер се у погледу такса и приреза већ дошло до крајње границе. То би били разлози у погледу положаја Београда као престонице, ради доношења специјалног закона и Београдској општини. Поред ових разлога, постоје и други разлози, чисто комунални. Комунална политика је нешго ново, и ако је творевина садашњег века. Тек почетком овога века, комунална политика се почиње озбиљније схватати, но што је то дотле чињено. Проблеми, који се појављују, траже своје решење. Велике општине, долазе пред проблемима, које им намеће савремена комунална политика, о којима у закону нема никавих одредаба. Нарочито је важно, да у комуналној политици данас преовлађује социјални моменат. Тако на пример, повратком у земљу, на општину је дошла дужност исхране становништва и поди-