Opštinske novine
Стр. 1396 ППТПТННГГГ ПТИПГ Стање улога на штедњу (у милионима):
Крајем године
Немачка (Општ. штедион.): Рајхс-марке
Аустрија (Опште и пошт. штедион.): Шилинга
Бугарска (Пошт. штедион.):] Лева
Белгија (Општ. штедион.): Франака
Данска (Нар.штед.): Круна
Сј.Ам.Држ. (Штед. гр. Њу-Јорка) Долара
Фрапцуска (Нар. шт.): Франзка
Италија (Пошт. шт). и остале Лкра 1
Јапан (Пошт. шт.): Јена
Чехослов. (Општ. шт.): Чех. круна
Енглеска (Пошт и др. штед.): Ф. стер
Југославија: (Пошт. шт.) Динара
1920
44.563
3.752
287
1.494
1.534
2.533
2.354
13.169
1.412
5.887
357,8
0,5
1924 ■
мар. 595
круна 138.848
279
2.217
1.893
3.389
3419
20.538
1.789
11.059
387.4
2.5
1928
7.205
круна 778
638
4.170
2.041
4 .406
8813
23 969
2.984
15.553
401.2
36.4
1930
10.800
1.012
832
7.41 6
2.160
4.792
14.682
27 323
3.878
19.260
417.1
209.6
1931 (VI)
11.074
1.146 (V)
1.012
8.435
2.163
5.083 (V)
16.762 (IV)
28.452( V)
4.105 (V)
20.410( V)
430.5
271.3
се почиње да јавља већ у току 1930 године, наступило преношење улога на штедњу из банака у штедионице. Тако се јак пораст у 1930 години, а још мање у току 1931 године, не може узети у потпуности као повећање капитала. Ако проматрамо кретање емисионога капитала у појединим државама, моћи ћемо да добијемо мало прегледнију слику о стању капитала. У државама које су најаче капиталом било је ово кретање емисије:
т м&лионима)
Сјед. Др. Ам.
Франдуска
Енглеска
Швајцарска
1 триместар
долара
фр. франака
ф. СТ<фЛ.
шв. фр.
1927
681
439
27
118
1928
599
772
34,5
62
1929
936
1072
38,1
104
1930
715
2309
23,2
134
1931
411
2008
15,1
157
Док је у Америци и Енглеској нових емисија било највише 1927 године, од кога времена оне нагло падају тако да су у 1931 години испод ниво-а 1927 године, дотле се стање у Француској, а донекле и Швајцарској, силовито поправило. Да је стање капитала у Француској бивало из године у годину повољније него у Америци и Енглеској, то смо видели и код пораста улога на штедњу. Али јак пораст емисија нарочито у 1930 години, када криза узима маха у целом свету, показује да су се прилике у Француској овога пута развијале без великог утицаја споља. То је, међутим, било само у 1930 години, јер у првом тромесечју 1931 године, и у другом тромесечју исте године, емисије у Француској не износе више од 1413 милиона франака што је око 40% мање него у првом тромесечју исте године. То се исто опажа и у Швајцарској чије емисије падају са 157 на 111 милиона шв. франака. Тај пад у другом тромесечју 1931 године, појавио се и код емисије у Америци, чији износ пада са 411 на 320 милиона долара, а у Енглеској са 15,1 на 8,5 милиона фунти стерлинга. Из овога се да лако закључити да пораст улога на штедњу није био праћен општим
порастом капитала, него је он био проузрокован више мање несигурним другим пласманом капитала. То се нарочито опажа у току 1931 године. Кад је привреда, а са њом и капитал, постајала све више укоченија у целом свету, улози на штедњу код скоро свих штедионица у свету расту. III. У склопу криза, које су се појавиле дуж целога света, нарочиту пажњу привлачи себи пољопривредна криза. Она и јест најтежа већ тиме што директно погађа највећи број житеља. Поред тога, пољопривреда баца на трг намирнице које спадају у први ред људских потреба, ради чега пољопривредни артикли спадају међу најважније предмете међународне трговине. Ни сама индустријска делатност није независна од пољопривреде, јер се велики део пољопривредних производа индустријски прерађује. Највећа последица пољопривредне кризе је слабљење куповне моћи пољопривредника. То је деловало на све привредне гране, почев од трговине и индустрије до банкарских шалтера. Заправо, криза која се појавила у пољопривреди била је почетак светске опште кризе, све што је следовало, може се рећи, у јакој је вези са аграрном кризом, која се појављује у јакоме темпу у току 1930 године. Продајне цене жита су ниже од трошкова саме производње. Тако, према Конференцији жита која се ове године одржала у Риму, да се произведе један бушел пшенице у Канади, потроши се 68,6—83 центи, а за један квинтал просечно 76,8 центи — око 72 фр. франка. У Румунији кошта производња једног квинтала 72 до 75 фр. франака. У то време цене су пшенице биле у Винитегу и Брајили око 50 фр. по квинталу, а у Ливерполу око 69 фр. Код држава које увозе жито, јаком царином се цена увезенога прилагођава ценама домаћег жита. Тако у Француској производња 1 квинтала пшенице кошта од 130 до 150 франака, а продајна цена је око 155 франака. Сама царина на пшеницу износи око 80 франака, што онемогућава да страно жито