Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1397
конкурише домаћем. Пад цена житарица спада у ред највећих догађаја у привредној кризи која се појавила по свршетку рата. Они ће бити за привредну историју један од ретких аргумената за проучавање привредне делатностн. На пример, на главним светским тржиштима жита, цена пшеници кретала се овако:
Просенна цена пшенице:
Б.-Ајрес (Барлета)
У епоки:
Винипег Чикаго (№1Манито- (№ 2 Винтер) а пе _ ба)у центима у центима за * 0СИМ / за 100 за 1 бушел 1 бушел кр р
1925/26 1926/27 1927/28 1928/29 1929/30 1930/31 1 ) Ав г ./1930 Јануар/ 1931 Јуни Јули
150"/ 8 1465/в 146 5 / 8 124 1247« 68 92, 3 / 4 53 5 / 8 60 5 / 8 53 7 / 9
100'/ 8 141 1 /, 137 3 / 8 11974 П4 5 / 8 80'/«, 89 ;( /; 79>и 83—
15.12,85 11,81 9,93 10,65 7,56 9,93 6,20 5,50 5,10
Иидекс цена на велико за пшеницу (1924/26 = 100) а) Код држава извозница
Година
Винитег
Чикаго
Минеа-
Кон-
13удим-
полис
станца
пешта
1924/26
100
100
100
100
100
1927
101
90
92
97
99
1928
92
101
87
102
93
1929
91
85
86
100
73
1930 I
89
83
87
88
79
VI
70
—
—
65
68
Просеч.
64
65
67
68
69
193 1
37
53
51
42
43
111
39
52
52
41
49
VI
41
54 (V)
56 (V)
41 (V)
46
С) Коц држава увозница
!) Од 1 августа 1930 до 28 фебруара 1931. Пад цена пшенице, који се са две мале изнимке (код Винитега и Буенос-Ајреса 1929/30) појачавао из године у годину, може се поделити у два периода. Први период завршава средином 1929/30 године. У то време, од 1925'26 до 1929/30, т. ј. за четири године, цене су пале у Винитегу за око 17%, Чикагу и Б. Ајресу за око 30%. Пад је најживљи био у Буенос-Ајресу, где су цене 1928/29 стајале испод цена у 1929/30 години и то за 0,72 пезоса на 100 кгр., односно за око 7%. У другом периоду, којему припада принос од 1929/31 године, стање се је јако погоршало. Цене у Винитегу за ту годину падају за 45%, дакле два и по пута више него су пале у време претходне четири године, а у Чикагу и у Буенос-Ајресу за 30%, т. ј. за онолико, за колико су пале и у време од 1925/26 до 1929/30 године. Тај јак пад довољно нам показује акценат кризе. Она није ни најмање обична или свакидашња. Њено значење је исто тако важно за град и његово становништво као и за село и сељаке. И ако се пољопривреда већ од 1925 године иалазила у опадању, кад су многе друге привредне гране напредовале, 1930 године се то опадање толико појачало да је уздрмало и онако слабо стање свеколике привреде. Пад цена пољопривредних производа није био у свима државама једнак. О томе нам говори наша следећа табела у којој су приказани индекси цена пшенице. На тржишту држава извозница, просечни индекс за ШЗО годину креће се од 60 до 68 према
Година
Берлин
Беч
Анвер
Париз
Праг
1924/26
100
100
100
100
100
1927
115
98
145
114
112
1928
101
95
126
113
100
1929
98
80
123
105
83
1930 1
106
74
115
93
83
VI
129
—-
124
105
70
Просеч.
110
67
97
123
74
1931 I
112
53
63
123
64
III
124
52
66
130
67
VI
117
56
81
134
71 (V)
1924/26 години. У тим су годинама ценг пале за просечно 44%. На тржишту групе држава које увозе пшеницу, стање је сасвим друго. Тако се просечни индекси цена на велико за пшеницу за 1930 годину код њих крећу између 67 и 110. Тај размак је знатно већи. Он се појављује, како смо то раније видели, услед заштитних царина. Онде где је претила виша опасност за домаћу производњу пшснице, као у Француској, царина је бивала много већа. На нашој табели цене пшенице у месецу јуну 1931 године стајале су изнад ниво-а 1924/26 године у Берлину и Паризу, док су на осталим трима тржиштима биле знатно испод тога ниво-а. Али ни то што су цене у Паризу и Берлину над ниво-ом 1924/26 год. не значи да ту не постоји криза житарице која хара цео свет. Она је постојала и ту, и то у јакоме темпу, али су се умесним начином цене одржавале на висини. Стање кукуруза, и ако је било лоше као и код пшенице, ипак је било донекле више уравнотежено од ње. Према нашој табели просечно стање за 1930 годину кретало се између 60 и 97. Најнижи индекс био је у Констанци, а највиши у Анверу. Месеца јунл 1931 године равнотежа бива много всћа, тако се индекси крећу од 40 до 69. Услед чега је наступио рице?
пад цена жита-