Opštinske novine
Сгр. 1398
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Индекс цена на велико за кукуруз (1924/26 = 100)
Година
и О. \о
Си СЈ са
а* а> 1г2 ЕС
г >=* а. а> н
еа Д з: еа о X
О с_ сс X 22
са X
<
§
о а-
Г
1924/26
100
100
100
100
100
100
19 .'7
87
129
101
84
90
96
1928
111
164
122
108
135
106
19,29
102
147
111
98
116
102
1930
I
75
105
82
73
67
94
VI
66
110
84
69
59
—
XII
64
97
82
65
60
90
1931
I
42
59
73
40
43
73
III
49
76
78
50
48
65
VI
41
66
69
40
51Л/ 63
Један од првих узрока је јако повећање производње. Следећа табела нам показује, како је свстска производња жита расла.
Светска производња жита 1 ) (у милионима квинтала)
Земље
1925
1 26
1927
1928
1929
1930
Европа . . .
382
330
347
383
389
371
Канада . . .
107
110
130
154
82
108
Сјед. Држ. Ам.
184
226
239
249
22Ј
23.
Брит. Индија .
90
88
91
79
87
105
Аргентина . .
52
62
76
95
44
65
Аустралија. .
31
43
32
43
34
55
Остале земље
59
57
63
62
70
61
Свега : 906 920 980 1067 928 998 ') Без Сов. Русије, Кине и Турске
Ако светску производњу жита за 1925 годину узмемо као 100, онда би 1926 била 101, 1927—108, 1928—117, 1929—102 и 1930—110. Према томе у периоду од шест година, светска производња се повећала за 10 %. — То је, у колико се тиче производње. Међутим, сток саме пшенице растао је много више. Тако је сток пшенице и брашна био у: Америци, Канади, Енглеској, Аустралнји, Аргентини: (у хиљад. бушела) 1 априла 1928 године — 381.250 „ 1929 године — 496.970 „ 1930 године — 518.360 „ 1931 године — 600.090 Према томе, ако се 1928 узме за 100 јединица, онда је сток пшенице и брашна у тих пет држава био: 1929—130, 1930—136 и 1931—156, дакле, три године и за 1928 повећао се за 56%. То повећање се приближује паду цена, о коме је било речи. Али није само пораст производње изазвао кризу, и ако је он економски необразложив, и ради тога штетан, него је ту било и других узрока.
Вратимо се поново статистици. Према податцима Међународног пољопривредног института, овако се кретао број становника у свету: ; ; : | ј ј ј Број становника у свету 1 ) У милион. становника средња вел. средња вел. Земља 1909/1913 1925/1929 Порасту%
Европа
345,5
367,8
6
Канада
7,2
9,6
33
Сј. Др. Ам.
94,4
119,3
26
Брит. Инд.
315 ,1
331,5
5
Аргентина
7,1
10,8
52
Аустралија
4,7
6,3
34
Ост. земље
385,1
465,4
21
С в е г а:
1159,1
1310,7
13
') Без Сов. Русије, Турске и Кине.
У времену од 16 година становништво је порасло за 13%. Најмањи пораст био је у Британској Индији и то 5%, а онда у Европи 6%, док је највиши био у Аргентини 52%. (Овде треба узети у обзир да се тамо уселио велики број становника). Ми смо раније видели, да је светска производња од 1925 до 1929 године повећана за 10%. Према 1909/13, просечна светска произ воњда 1925/29 повећала се за 17%. У Британској Индији и Европи просечна производња је 1925 до 1929 била мања него је било 1909/13, и то у Британској Индији за 9% а у Европи за 1%. Највећи пораст био је у Сједињеним Америчким Државама где је производња порасла за 118%, после у Аргентини за 65%, Аустралији за 50%, Канади 19%. Да би боље запазили ту разлику, поновно ћемо се послужити податцима Међународног Пољопривредног Института, који износи ову табелу. Потрошња жита у свету 1 ) Укупна потрошња Потрош. једног станов. просечно просечно просечно просечно 1909/10-1913/14 1925/26-1929/30 1909/10-1913/14 1925/?6-1929/30
милиона
К1>интала
килограма
Европа
448,8
473,5
129,9
128,7
Канада
22,8
20,5
314,4
213,5
Сјед. Др. Ам. 139,0
148,6
147,3
124,6
Брит. Индија
74,3
78,5
23,6
23,7
Аргентина
12,0
16,1
170,6
149,1
Аустралија
7,5
9,2
160,3
146,0
Ост. државе
59,7
82,0
15,3
17,6
С в е г а :
764,1
828 ,4
65,9
63 2
') Без Сов. Русије, Турске и Кине.
Потрошња жита у свету, смањила се је према предратном стању за 2,7 кг. годишње по становнику, што чини годишње око 35 милиона квинтала. Свеколика се потрошња повећала за период од последњих 16 година