Opštinske novine

Стр. 1402

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

може правилно да се развија; глобулин који садржи имуиа тела, врло је важан као анти тело противу неких инфекциозних болести нарочито код тифусне грознице; у нормалном млеку има га око 0,1%; млеко садржи важне ферменте радуктаза и каталаза; они су врло осетљиви и губе се на температури од 80*/»; присуство тих фермената важно је за боље усвајање млека и млечних хранљивих материја у организму. Задатак пастеризације и стерилизације. Рекли смо да је млеко у природном стању најздравија храна и најбогатија средина хранљивих материја, јер садржи у себи све основне хранљиве материје. И баш зато што је млеко богата хранљива средина, оно је и највећи скуњљач свих шкодљивих материја и свих инфекциозних бактерија, па је према томе и највећи преносилац разних инфекциозних болести, јер оне у млеку налазе богату животну средину. Према томе млеко је најопаснији продукат хране за људско здравље. Да се у млеку отклоне сви ти недостаци који су шкодљиви и да се млеко, које брзо подлежи квару, сачува на дуже време, врши се његово загревање на високој температури и та радња зове се пастеризација и стерилизација. Пастеризацијом се загрева млеко од 50—100° С да се уби.ју клице кварежи и трулежи и један део клица инфекциозних болести, а стерилизацијом се загрева млеко од 102—105° С делимично (фракционо) т. ј. загревање млека два пута са чиме се преостале споре бактерија код првог загревања уништавају код другог загревања. Дакле и код једног и другог начина у основи је задатак да се под високом температуром убију — униште сви микроби у млеку, да се убију сви живи реактиви, да се убије цела животна средина у млеку, да се у њему не могу развијати микроорганизми који су носиоци разних инфекциозних болести. Сам овај задатак довољно и јасно показује, да је у таквом млеку убијена цела животна средина да би се онемогућио живот микроорганизмима. Убијајући на тај начин све оно што је шкодљиво у млеку убија се и оно што је корисно, јер пи је могуће избећи уништавање оног великог сплета хранљивих материја која се у млеку иалазе и онда како може тај остатак материЈала од млека да служи као храна другом живом бићу, кад је у њему уопште убијено >■ унипгтено све оно што /е потребно једној жнвој средини. Према томе, пастеризацијом и стерилизацијом млека не ствара.ју се у њему живи реактиви и материјал ко.ји је потребан организму за развиће и рашћење, већ се уби.јају и уништава.ју сви елементи, које је утврдила хемија храњења и стварају сурогати храни, а сурогати никада нису оно што је природна храна. Сваки продукат хране, кош је којим било путем цепан, раздвајан, прерађен нема свој природан хемијскн са-

став, неможе да служи као храна и храњење таквим продуктом донекле је утопија. Таква храна донекле може да буде корисна само за болеснике ако је оспособљена за лакше усвајање материја, или искључиво храњење таквим начином јесте ненормално, неправилпо и антифизиолошко, а такав је случај и код употребе пастерисаног и стерилисаног млека, које се избацује из употребе, или ако се још не избацује оно се допуњује у губитку храгљиве вредности, чије су последице тешке нарочито за одојчад. (У Француској пастерисаном и стерилисаном млеку, којим се хране деца додаје се сок од грожђа или лимуна да се допуне губитци у витаминима). Ненормалан и неправилан овакав начин храњења огледа се у томе, што нас хемија о храњењу учи да храњење има карактер процеса, који је сличан природи. Са тим учењем и начином храњења везано је развиће и рашћење организма. То храњење и рашћење живог организма спроводи се скупљањем у њему енерги.је из материја, које се налазе V природи и храни у природном облику, без њених великих промена у фабрикама, лабораториуму и апаратима. Да се скупе све тс материје мора се употребити сложена храна са продуктима који садрже основне хранљиве материје у облику једињења разнога састава и својстава, разнога степена усвошвости и у заједници са разним количинама хранљивога материјала, који служи не само за стварање енергије у организму, но и за стварање материјала за развиће и рашћење организма, за попуњавање неопходног губитка ћелица и за одржавање организма у нормалном поретку и јачини. То је призиак живота. А тај хемијски услов живота зида се из спајања два принципа: спајања хаомоније у свима органима и спајања хармоније у деловима једнога недељивога и невиаљивога пута, који је потчињен једном центру живота. Храна несме да нарушава ту хаомонију. Само смрт нарушава ту хармонију и води ка пуном распадању и разрушавању. Антифизиолошко је по томе, јер кад одузмемо органима за варење све елеменге индивидуалнога и кад остранимо субјективно осећање укуса, а то у ствари чинимо са овако припремљеним млеком, пошто у њему не само што убијемо све хранљиве материје, још умањимо његову сварљивост и природну свежину, онда значи не само да смо лишили човека задовољства да задовољи свој апетит, но чак и одстранили апетит и свели им тај процес на једну непријатну и досадну дужност пића једног лека, који нема никаквог дејства већ само обмањује. Под таквим условима не може бити правилне радње органа за варење, а следствено томе и правилног варења. Сем тога из таквог материјала организам не може да израђује сопствене белан-