Opštinske novine

Нојин Пуљевић, новинар

Дубровчани у Београду — Из историЈе улице Краља Петра —

Једна од најстаријих и најважнијих грговачких улица у Београду је данашња улица Краља Петра, која почиње од Саборне Цркве, па сече Кнез Михајлову, Узун Миркову, па преко старог Зерека спушта се у Душанову улицу, баш у центар старога Београда од пре толико столећа. Пре данашњег та је улица имала назив Дубровачке улице и протезала се и преко Душанове улице кроз Јеврејску малу ка Дунаву. И данас се тај доњи део од Душанове улице до Дунава зове Дубровачка улица. Тај назив је остао као спомен на јаке привредне везе Дубровника са средњевековним Београдом- Дубровачка улица још за време Турака звала се просто „Дубровачка чаршија". Назив је добијен по Дубровчанима, који су ту имали своје дућане и трговине и доминирали трговином у Београду и том чаршијом скоро неколико векова. Старе су и дуге везе Дубровника и Београда. Продирање средњоевропске и западноевропске трговине на Балкан пада у новије доба, али у оно раније време после Римљана, наше пијаце су заузимале Византинци, Мдечани, Ђеновци и Дубровчани. Ови последњи се највише одржали и у Београду јер су и сами везани за њега. У доба кад су Дубровчани цветали са својом републиком и трговином по Балкану, Београд је био скучен по пространству око своје тврђаве, управо град је био Дорћол, Зерек са Дубровачком улицом а сем тога било је још неколико махала, као предграђа, од којих су два најважнија- Једно у продужењу Душанове и Ратарске улице и друго на обали Саве код баре Венеције. Међупростор је био празан и са нешто ретких и развејаних насеља. У 16. и 17. веку кад је Београд био у јеку своје моћи и урбанистичке величине под Турцима и по азијском начину, и кад се мислило да Београд има преко деведесет хиљада становника — и тада су махале и насеља била тако ретка да неки писци говоре о Дубровачкој чаршији као трговачком центру око кога је све сконцентрисано, али се по где где помињу и насеља чак до Дедиња. Београд је од увек тражио пространство и ваздух. Дубровчани су познавали Београд, који је од увек предњачио на Балкану и кад није био престоница, много раније, али праве повластице Дубровчани су добили почетком ХЦ1 века и то од бугарског цара Асена II док је он држао Београд под својом влашћу, која је у ствари трајала свега годину дана (12311232)- У то време Дубровчани, које је Асен много ценио и називао „Љубовним гостима" добише од њега „дарствена грамата" — повластице — да слободно тргују, увозе, извозе, добише повластице за царину, за судске спорове и т. д. То што је важило за Београд важило је и за остале дубровачке колоније на Балкану: Ниш, Скопље, Софија, Трнов и т. д. Дубровачка трговина се тада протезала од Јадранског до Црног Мора и сузбијала византијску трговину у колико јој је она сметала. И кад је потомак Стевана Немање Стеван Драгутин Немањић загосподарио Београдом, Дубровчани су били већ загосподарили трговином у Београду и све су више маха узимали. Али праве повластице Дубровчанима за слободну трговину и сам подстрек за што живљи рад даде српски Цар Душан који је узео Београд под своју власт поч. XIV века. Те су повластице такве природе, да и бугарски писци признају да је Цар Душан дао највеће повластице Дубровчанима за целу своју велику државу, па је чак и његово зближење са бугарским царем Иваном Александром учинило да се те повластице и јака трговина про* шири и на оном делу бугарске државе крај Црнога Мора. Тада је била трговина Дубровчана по Балкану у цвету своје моћи. Дубровчани су се успешно борили са својим конкурентима Грцима и Ђеновљанима и по црноморским градовима и на Црном Мору. Југословенска свест и солидарност манифестовала се још тада, ако не потпуно политички због српске, дубровачке и бугарске државе, а оно манифестована је на економском пољу. Од тада се повлачи византиска економска навалаНо да се вратимо београдској Дубровачкој улици. У то време или боље рећи, у тим бурним временима када се политичке управе над Београдом смењивале скоро биоскопском брзином, час је Мачва била под Мађарима,