Opštinske novine

Стр. 1438

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Њ. В. Краљу и Краљици претседник Удружења резервних официра и ратника, г. Милан Ђ. Радосављевић, дао је податке о броју сахрањених ратника и о другим појединостима. Затим су Њ. В. Краљ и Њ. В. Краљица уз бурне овације Београђана напустили гробље. ЖИВИ БРАНИОЦИ МЕЂУ КОСТИМА СВОЈИХ Г1АЛИХ ДРУГОВА Најдирљивији тренутак на овој свечаности био је, када су живи браниоци Београда, на челу са њиховим бившим командиром, г. Живком Кезићем, ступили у Костурницу да припале мале воштанице за спомен својим друговима, који борећи се са њима заједно, падоше у одбрани Београда. Скрушена лица ових ратника, који само пуким случајем не леже у овој Костурници, одавала су изразе бола и истинске туге за онима са којима су заједно проводили ноћи на стражи обала Саве и Дунава и делили брагски последњи залогај хлеба. ПОМЕН НА ЈЕВРЕЈСКОМ ГРОБЉУ Када је завршена свечаност на хришћанском гробљу, онда је одржан помен над Костурницом јеврејских ратника и спомеником на коме су у камену исклесане ове речи: „За Краља и Отаџбину, 1912—1919". На овом помену служио је и молитве очитао врховни рабин г. д-р Алкалај, са четири свештеника. Београдску општину на помену јеврејским ратницима претстављао је одборник, г. д-р Букић Пијаде.

ГОВОР ВРХОВНОГ РАБИНА Г. Д-Р АЛКАЛАЈА По завршеном помену г. д-р Исак Алкалај одржао је овај говор: „Зар има веће и убедљивије пропагаиде за мир, драга браћо и сестре, од овога великога тренутка који иазиремо над нама и испод нас? Није ли то снажан одговор за нас, Божје створове, за нас смртна створења, одговор који би гласио: Будите у животу свесни и положаја и позива свога, да се једино и вазда руковоците општом велпком љубављу човечанском према свима ближњима! И кад би сви људи и сви народи таквим идејама напајали се у животу, онда би наступило то срећно доба, које су прорицали наши пророци, и онда тек били бисмо достојни толиких честитих јунака и мученика који су дали своје животе за Краља, за мирнију и срећнију Отаџбину, за своју децу која ће проживети дане срећног мира. Великоме помену данашњем у коме се, кроз пијетет мртвима, кличе светоме миру и ми се придружујемо. Молећи се Створитељу за вечни мир наших палих јунака, на пољу части, довикујемо живима: „Шалом, шалом парахок велакаров амар адонај урфатив". „Мир, свети мир, нека је вечни идеал свима вама, и удаљеноме и ономе ко ји је близу! Слава палима, слава борцпма за мир!" Овим је завршена тужна свечаност И Новембра, и Београд је и овога пута доказао да уме да цени дела оних који животе положише за његову част и Слободу.