Opštinske novine

Филм Београда:

Вор, Н.Гавриловнћ Филм: „Београд, престоница Југославије"

У суботу, 16 о. м. у биоскопској дворани „Уранија" приказан је филм „Југословенског просвегног филма": Беогр&д, престоница Југославије. Како је ово први филм о Београду и, истовремено, један од првих особитих покушаја наше домаће филмске индустрије, потребно је проговорити мало више о њему. * У нашој земљи чињени су, до сада покушаји домаће филмске производње. Значај филма уочен је и свакако да би било излишно писати о његовом васпитном дејству, о филму као моћном и најмодернијем сретству пропаганде. Али, сви ранији напори сведени су на покушај, захваљујући отсуству капитала. У земљи, коју је рат опустошио и коју је ваљало обнављати и изграђивати, од порушених темеља, тешко да се је и могло наћи капитала за инвестицију у предузећа, са чијом се активношћу не може рачунати за извесан низ година. А филмска предузећа не могу се ни замислити без капитала, јер то је њихова основа. У Београду, пре неколико година, Министарство народног здравља, почело је да израђује филмове, у циљу пропаганде за очување народног здравља. У раду је било и успеха и не може се рећи да ови филмови нису корисно послужили својој задаћи. Са друге стране било је и покушаја израде уметничко забавног филма, али без успеха. Отприлике, у исто време, покушавано је у Загребу да се на филмску пантљику пренесу поједини догађаји из наше народне историје (Потхват г. Тита Штроци), а претпрошле године, у режији драматурга Загребачког казалишта г. Јозе Ивакића и са члановима загребачке драме, реализован је филм Грешница. И овај последњи филм рађен је са задатком да укаже широким масама на извесне непријатеље породице и човека, уопште, — са већ ранијом тенденцијом Министарства народног здравља. Првд свесоколски слет Сокола Краљевине Југославије, 1930 године, био је повод да се у Београду изради уистини први озбиљнији филм, који је обухватио у целости ову величанствену манифестацију идеје југословенског јединства и словенског братства. Рађен по директивима г. Милана Марјановића, шефа Централног пресбироа, овај филм, у ду-

жини од око 2000 метара, репродуковао је, у солидно израђеним снимцима, свесоколски слет и са успехом га приказао популаришући идеју соколства и словенске узајамности. * После овог филма дошао је филм: Београд, престоница Југославије. Ранији покушаји производње домаћих пропагандних филмова, обухватајући лепоте наших крајева, садржавали су и поједине наше градове, њихове знаменитости и моменте који би могли да побуде интересовање странаца. Филм о Београду нема сличности са овим филмовима. Филм о Београду у ствари је један велики филм, чија садашња дужина достиже 2.000 метара. Он не приказује Београд са неколико снимака, „изгледа". Он приказује престоницу каква је била и каква је данас, он је један део њене историје, као што је веран докуменат њеног данашњег интензивног живота, модерног развоја, изградње, динамике великог напретка, значајне улоге у државном, народком и међународном животу. Београд који нестаје и Београд који се рађа, Београд како напредује, са живошћу пред којом застају странци, Београд како живи, од јутра до мрака. Велики западни градо-

ви у својим архивима чувају овакве филмове — најјасније документе развоја и ликове својих градова. Београду овакав филм потребнији је још, јер мало градова има који као он садрже у себи контрасте временске и животне .