Opštinske novine

Стр. 144

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

У погледу зарада. Прехранбени занати, међутим, успели су да одрже своје позидије обзиром на неопходност потрошње њихових производа. Трговина се развијала у знаку сталног смањивања промета и зараде, док су режијски трошкови остајали скоро исти, а у неким се случајевима чак и повећали. Последица овога огледа се у непроменљивости, или вр ло слабој променљивости, цена трговачких артикала. Увозна трговина је највише пала. Има бранша у којима је промет, према 1930, смањен скоро на половину. Код осталих опадање промета је било нешто мање. Ситуација увозне трговине у Београду, која углавном ради са подручјем предратне Краљевине Србије, нарочито се компликује тешкоћама инкаса дуговања. Услови кредитирања далеко су од нормалних, док су све чешћа равнања са незнатним процентима. Рад за готово у овој бранши трговине скоро је ишчезао. Извозна трговина имала је, такође, врло тешку годину. Обављени су минимални послови, а са максималним тешкоћама. Детаљна трговина, и поред смањеног промета, у квантитативном погледу тј. по бројности трговачких радња, успела је да одржи своје позиције. Томе највише доприноси ниво цена, који омогућуЈе да се и при опалом промегу не ради са губитцима. Трговање на отплату узело је шире размере, све је већи број оних који се могу снабдевати једино под условима расподеле плаћања у дужем року. Цене су у овој трговини зн'атно веће, али је исто тако велики и ризико. Смањени промет, такође, заоштрио је и конкуренцију међу трговачким радњама, која је данас једини фактор који позитивно утиче на обарање цена трговачких артикала. У нешто су повољнијем положају бранше, које раде са животним намирницама, са неопходним потребама, као што су дрво, угаљ итд. Такође је знатно повољнији положај и оних бранша, које раде са типизираним артиклима, јер у њима отсуствује међусобна конкуренција. Новчарство је прошле године осетило први пут кризу. Њу су изазвала три момента: 1) тешкоће око пласирања новца у сигурне и рентабилне послове; 2) повлачење улога; 3) губитци на хартијама од вредности услед великог пада курсева. Но и поред тога, благодарећи великој акумулацији зарада из ранијих година, проШла година за београдске банке била је знатно повољни.ја него ли што је случај са осталом привредном радиности. Смањењем режијских трошкова — редукцијом чиновника, плата чиновничких, продужењем радног времена, искључењем чиновника и из оне минималне тантијеме од зараде •београдске банке ће, ипак, наћи могућности да и прошлу годину заврше са дивидендом.

Каматна стопа, која је на почетку годи.не показивала тенденцију опадања, са погоршањем прилика на новчаном тржишту, не само да се вратила на ранији ниво, већ је знатно скочила. Сем тога, услови кредитирања знатно су се пооштрили, а од септембра месеца кредитни послови су се скоро замрзли. Несигурност пласмана бивала је све већа и то је стварало изузетно велике тешкоће пословној политици београдских банака. За београдске банке карактеристична је појава да и у прошлој години није дошло ни до каквог померања у смислу концентрације. Број новачних завода остао је исти. И ако је изменом Закона о Народној банци ова престала да буде у првом реду кредитна устаноза и тиме истакнуто на дневни ред питање стварање једне велике новчане установе са првенственим задатком кредитирања народне привреде ипак ова идеја није нашла велика одзива у круговима београдског новчарства. А то је једна велика потреба н'е само Београда као важног новчаног тржишта, већ и читаве привредне радиности, која, у погледу кредита, гравитира београдском новчарству. Она се може испунити једино тако, да се београдске банке концентришу, да своју пословну политику измене у смислу савремене банкарске политике и да постану банке у правом смислу те речи. Јер њихове данашње функције врло су далеко од захтева модерне банкарске политике, а блиске политици ситних мењачких радња. Оне се морају, пре свега, одрећи двају функција: прво, да кредитирају ситног привредника (коју ће дужност временом све више испуњавати Општинска Штедионица) и друго, да престану са дав?.њем ситних личних, непродуктивних за.јмова, који посао треба сасвим да пређе на задружне кредитне организације (каО што су: кредитна задруга државних службеника, штеднокредитна задруга банкарских, аутономних и општинских чиновника итд.). Радно тржиште и наднице Основна карактеристика радног тржишта Београда у прошлој години била је: велика понуда радне снаге, знатно већа него ли у прошлој и претпрошлој години, а мања тражња. И овде је грађевинска делатност утицала да већи број радника нађе упослење. Понуда радне снаге кроз целу годину остала је знатно већа од тражње. Природна последица тога била је снижење надница и плата. Тенденција опадања надница и плата, потенцирана борбом за упослење, владала је у целој години. Наднице и плате редуциране су у свима гранама радиности. Женска, дечија и неквалификована радНа снага и даље су истискивале боље плаћене раднике. Тиме се у прошлој години наставило опште погоршење економско-социјалног положаја свих оних, који живе од дневних, недељних и месечних