Opštinske novine
Привредна*хроника.
Влада Миленковић
Оишша поглед на привреду Београда у 1931 год. Општи поглед на 1931 год. — Стање поједкних привредних грана — Радно тржиште и наднице — Кретање цена важних животних потреба — Перспективе за 1932 год. Стан бено питање
Општи поглед на 1931 год. У погледу економске одене 1931 у Београду сви привредни редови једнодушни су у мишљењу, да је то година кризе. Криза у 1931 напредовала је убрзаним темпом. Њене последице у све јачој мери почели су да осећају и занатлија, и трговац, и индустријалац, и радник, и чиновник итд. Први су је теже осетили радник и намештеник. На први знак заоштрења кризе редукција режијских трошкова и издатака прво је погодила радничке надн'ице и намештеничке плате. Редукција упослених и смањење плата, то је била прва одбранбена мера капиталиста противу кризе. И у колико је она доприносила обезбеђењу повољног положаја предузетника тј. сигурног профита и у доба кризе, у колико је истицала све јаче на дневни ред крупно економско-социјално питање — незапосленост и наднице испод сваког животног минимума. На тај начин 1 , први терети кризе. као што то редовно бива, пребацивани су на радника и намештенике преко редукције броја упослених и снижења плата, а једним делом и на све потрошаче, одржавањем неизмењених цена путем картелних и сличних споразума. Подела социјалног продукта, на тај н'ачин, постала је још више неправинча, јер је за рачун малог броја предузетника из учешћа V деоби социјалног продукта искључиван све већи број лица. Овакав ток кризе допустио је да се њена оштрина у Београду у току 1931 прво јавља на страни опадања животног стандарда највећег броја становништва. На другој страни — стечајеви, крахови, тихе ликвидације — мора се признати да се знаци кризе нису манифестовали у ширим размерама. А томе је разлог у чињеници, да се у данашњем систему производње, на случај кризе, први вентил налази на страни смањења броја упослених, надница и одржавања непромењених цена. Међутим, то је вентил за обезбеђење предузетничке добити и профита, а никако и за стварно ублажење кризе пошто последице ове, баш због мера н'а оној првој страни, постају све теже и осетљивије. То је основна карактеристика привредног развитка Београда у прошлој години. Криза је била у току, у њен вртлог полако
су увлачене све гране радиности, али манифестације кризе осетиле су се углавном н'а социјалном пољу. У вези стим постала су актуелна многобројна социјално-економска пигања, као што су: скупоћа живота. скупоћа кирија, високе цене картелисане индустрије, насупрот овоме све мање могућности упослења и све слабије зараде. У знаку све већег опадања куповне моћи кретале су се опште привредне прилике Београда. Једна једина чињеница, која је донекле допринела слабијем паду куповне моћи београдског становништва била је жива грађевинска делатност. Ова околност прилично је утицала да се куповна моћ београдског становништва не сроза у оном размеру у коме би то неминовно било, само да је грађевинска делатност сведена на половину или трећину оне из претходних година. Напротив, ова је у 1931 била знатно јача Од оне претходних година и, благодарећи томе, куповна моћ Београда опала је много мање. Стање појединих привредних грана У вези са опадањем куповне моћи у 1931 настављено је са сужавањем промета и производње. Индустријска производња смањена је код свих грана, како код оних које раде за извоз тако и код оних, које раде за подмирење потреба локалног потрошачког подручја. Неколика предузећа су обуставила рад, док се код свих опажа редукција производње. Међутим, у индустријском регистру није забележена појава ни једног индустријског предузећа већег обима. И занатство се развијало у знаку све тежих последица кризе. Њега бију две ствари: велика фабрична конкуренјција и опадање промета. Обе чињенице доприносе смањењу капацитета занатске производње и приморавају занатство да се помоћу техничког усавршавања бржим темпом прилагођава савременим захтевима производног процеса. И у прошлој години кризу су највише осећали обућари, чији је даљи опстанак фабрична конкуренција довела потпуно у питање. Благодарећи грађевинској активности занати ове бранше били су у нешто повољнијем положају, али само у погледу делатности, а н'е и