Opštinske novine

Стр. 190

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ОСТАЛЕ ТЕШКОЋЕ Отсуство заштитних мера, осиовних хигијенских уређаја, прекомерно радно време — то су три битне карактеристике рђавог положаја радничке класе у Београду. Но није само то. Много је и других чињеница које овај, ни мало повољан положај, још више погоршавају. Из извештаја за 1928 види се да је неисплата радничких надница врло чест случај. Толико чест да је Суд Добрих Људи, због пренатрпаности, морао 1 један део жалби да упућује директно Инспекцији Рада. Несразмера између ученика — тј. бесплатне радне снаге — и изучених радника запажена је у свима радионицама. Такође је чест случај самовласног кажњавања радннка по радионицма. Отсуства радника нису регулисана, зависе од воље послодаваца, „сталност намештења је врло ретка, због и најмање кривице послодавац отпушта радника, не пазећи ни на време, нити на његов породични положај". Извештај за 1930 вели: „Шиканирање радпика и отпуштање због најмањег, а често и само уображеног разлога послодавца, било је врло често и то без икакве накнаде". ТЕЖАК ПОЛОЖАЈ ШЕГРТА Положај ученика —• шегрта — толико је бедан да о њему треба посебно говорити. Судећи по томе још као да живимо у веку у коме је створена она позната пословица о шегрту. Њихов данашњи положај гори је и црњи од положаја момчади на Мртвачком броду Јорики. У извештају за 1928 о положају ученика наводи се следеће: „Више пута на основу прегледа радња забележили су органи Инспекције врло рђаве услове живота, ученка: радно време без икаквог обзира на законске прописе, јер ученику ништа се не плаћа, спавање у хладној радионици по двоје и троје у једном прљавом кревету где један другом предају разне болести, прљаво поцепано одело, недовољна храна итд.". Шегрт ради све: он је и бесплатна радна снага у радионици, предузећу и помоћна снага у кући. Поред тога што мора све да ради он је лишен и иоле човечанског поступка. Третирање шегрта од стране ма.јстора, као да није однос двају људских бића. Прво није по томе, јер је понижено и увређено до врхунца, друго, јер у свакој прилици испољава оне најниже страсти некултуре и неваспитања, које на данашњем ступњу цивилизације не би требале да имају места. .Сем тога, шегрт је тај који у доба кризе служи двоструком циљу: као бесплатна радна снага с једне стране гура у беспослицу одрасле раднике, очеве и мајке породица, а с друге обезбеђује рентабилитет послодавцу. Појава све већег увлачења бесплатне радне снаге у прерађивачку радиност у Београду нарочито се испољила на почетку данашње кризе. Она се подвлачи у извештају за 1929: „Због огромне конкуренције између

занатлија, која је проузрокована недостатком посла, сваки послодавац води рачуна о смањењу трошкова производње и стога упослује што више бесплатне радне снаге — шегрте, због чега је запажено у више радња да је број шегрта несразмеран броју изучених радника". У 1930 упослење бесплатне радне снаге знатно се увећало. А о условима живота шегрта, нарочито о њиховим „становима", каже се: „Прегледом станова за ученике извршеним у току прошле године, било је утврђено, да су скоро код свих занатлија поменути станови испод сваке критике. Већином ученици станују у радионицама, спавајући на тезгама или на тавану изнад радионице или у кујни сопственика или, код средњих предузећа, у засебном стану, где обично нема ни дневне светлости нити ма какве вентилације. Кревети и сламњаче су прљаве, креветског рубља нема нигде". « Све ове чињенице, констатоване у званичном извештају Министарства Социјалне политике и народног здравља, довољне су да нам у најопштијим потезима илуструју положај радничке класе у Београду. Остаје још да видимо како стоји са питањем надница, које су главни фактор који одређује економско-социјални положај радника. КРЕТАЊЕ НАДНИЦА Средишна Инспекција Рада у Београду V 1928, 1929 и 1930 наводи овакво кретање награде једног радника средњих година (запосленог на средње напорном раду, неквалификованог значаја) и издатака за минимум хране, потребне за рестаурацију радне енергије:

В н

С5 О

«Ј . и а

О О

«Ј ег К V Л 0> ^

О М

и Н

о а

О аЈ о ч 1«—1 сг! т

м к

»=* СП а *

м а

1928

1020

100

286.62

100

1929

840

82.3

261.—

91,2

1930

750

73.5

228,—

79.5

1931

660

54.9

228,—

79.5

Из овога излази да су номиналне радничке наднице у Београду од 1928 стално у паду. Према 1928 оне једва за 4.9% премашују у 1931 половину. Највећи пад номиналне наднице био је у 1931, према 1930 износио је 18.6%. У 1930 према 1929 пад је био 8.8%, а у 1929 према 1928 год, 17.7%. У истом међувремену пад реалне наднице био је још већи. Пре свега, номинална надница падала је знатно' брже од цена животних потреба. У 1931 пад номиналне наднице према 1928 износио је 45.1%, а издатака на храну само