Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 191

20.5%. Издаци на храну у месечној заради 1928 чинили су 28.33%, а у 1931 ова.ј се проценат попео на 34.5%. Дакле, једна трећина зараде у 1931 поменуте категорије радника требала је да буде утрошена за његову исхрану тј. онај минимум неопходно потребан за рестаурацију радне снаге утрошене у радном процесу. Остале две трећине остајале су за подмирење издатака за стан, за одржавање породице итд. I Ово доказује колико су ниске наднице у Београду. Томе треба додати још неколике чињенице: замена мушке радне снаге женском, квалификоване неквалификованом, старије млађом, плаћене неплаћеном. На тај начин приходи радничке класе у Београду не само да су снижени испод минимума, већ ће и даље опадати у колико криза буде напредовала, а послодавци гледали једини излаз у редукцији издатака на наднице. Без обзира на то што је у овом погледу већ одавно пређена гранична линија и што у београдској прерађивачкој радиности у погледу односа упослења женске, мушке, бесплатне, квалификоване и неквалификоване радне снаге никада нису постојали нормални односи. УЗРОЦИ И ПОСЛЕПИЦЕ ОВАКВОГА СТАЊА Располажући и подацима о надницама, сада можемо имати јасну слику о економском положа.ју радника V поеоаћивачко! оатаности Беогоала. С друге стране, на посредан начин. добијамо и глитт о т^хничком стању ове радиности, које углавном условљава и овако рђав положај радника. По свему судећи, сем неколико изузетака, уопште не може бити речи о београдској модерно1 прерађивачкој радиности каква постоји у већим индустријским центрима. Техника, радни процес, још више радни поступак — све је примитивно. Техничка опоема предузећа се није развијала, јер су царинска и тоошаоинска заштита допоиносиле да се добро рентирају и заостала предузећа; радни процес крај довољне и јевтине радне снаге није се морао усавршавати; техничка рационализација пои јевтиној рацној снази била је нерентабилна; поступак према раднипима није се могао 1 побољшати. јер су и предузетници у погледу њихове културе и погледа на рад остали непромењени. Радни Учинак је остао мали. али су зато издаци на радну снагу бивали још мањи. У београдској прерађивачкој радиности

развитак радних односа ишао је посебним путем. Он се разликује од послератне историје ових односа у европским индустријским земљама. У овим земљама 8 часовно радно време остало је на снази и условило, између осталога, да индустријски развитак пође путем рационализације (карактерисане рационализацијом и интензивирањем рада). У нас, међутим, 8 часовно радно време није се одржало, а економска борба радника била је ограничена. Са ове стране радиност је била безбедна и будући у могућности да продужава радно време и врши разна ограничења услова рада, она није имала потребе да следује општи процес рационализације у свету. Други фактор који је у овоме правцу утицао била је царинска и трошаринска заштита. Тако су царинска и трошаринска заштита с једне стране и отсуство издатака на побољшање услова рада, дугачко радно време и ниске наднице с друге стране утицали: 1) на техничку заосталост радиности; 2) на рћав економско-социјални положај радника. Па и поред оваквог положаја борба између рада и капитала је минимална. У 1928 било је 7 штрајкова. У рвима је било заинтересовано 457 радника, који су у надницама изгубили 176.682 дин. Узроци су били следећи: код једног отказ избора радничких повереника, код једног смањење надница, код два због неплаћеног прековоеменог рада, код једног из незадовољства због разврставања радника. код два због непоштовања тарифе. У 1929 и 1930 штрајкови су јога више опали, јер, како се констатује у извештајима Инспекције Рада, радници су чували сво.ја места по цену ма каквог погорп1ења услова рада и ма коликог снижења надница. ,,Због беспослице радници су морали да буду задовољни са ма каквим условима рада и ма каквом платом само да би добили најскоомнија сретства за себе и своју породицу. Стога у прошлој години ни.је било никаквих радничких покрета у смислу надница и томе слично". (Извештај за 1930). Из свега излази да је стандард живота радника у Београду последњих година стално у опадању. То има и других реперкусија. Нарочито у погледу повећања социјалних болести. О каквом културном животу просечног београдског радника не може бити ни речи. РАДНО ТРЖИШТЕ У вези са оваквим положајем радника у Београду од интереса је погледати и на развитак београдског радног тржишта у коме се налази добар део узрока овоме стању. Радно тржиште у Београду, ппема подацима Јавне Берзе Рада, у 1929, 1930 и 1931 развијало се овако: