Opštinske novine

Београд у сиомен на Геше-а

Ове године испунило се равно сто година од смрти Јохана Волфганга Гете-а, генијалног књижевннка и великог пријатеља нашег народа. Гетеова успомена у Београду прослављена је најдостојанственије низом књижевних академија, научних предавања и престава у Народном позоришту. Суд и Одбор општине града Београда на сво.јој седници од 11 марта т. год., донео је решење да се један део Гробљанске улице назове именом Гетеа. На овој седници претседник Београдске општине инж. г. Милан Нешић одржао је један леп говор у спомен Гетеа-а, у коме је, између осталог, рекао: Јохан Волфганг Гете, рођен 1749, умро 1832, претставља једно од најкрупнијих имена у историји књижевности. Његови научни радови на пољу бнологнје и психологије такође су од еминентног знача ја за развој човекове мисли. По своме раду, висини свога генија, Гете не припада само немачком народу него и целоме човечанству. Специјално српски народ дугује Гетеу за прве културне везе, које су се почетком прошлога века почеле стварати између нашег и немачког народа. Личност високе интелигенције и широког интересовања за све појаве духа. Гете је био један од првих великих Европљана, који су обратили пажњу на лепоту и значај српске народне поезије и уметности и почели јој стварати репутацију у Европи. Познаник са Симом Милутиновићем-Сарајлијом и Вуком Караџићем, Гете се, нарочито преко овог последњег, упознао са нашом народпом поези јом, осетио њене уметничке квалитете и почео је преводити на немачки. Између осталих наших народних песама, „Хасанагиница" и „Бановић Страхиња" дошле су до европске популарности и гласа благодарећи Гетеовом преводу. Заинтересован за нашу земљу, која се политички и културно тек почела будити, он је ишао тако далеко да је препоручивао да се и , Срби јанка" Симе Милутиновића преведе на немачки. Ове године навршило се сто година од смрти великога Гетеа. Сви културни народп Европе и Америке сматрали су за своју дужност да тај датум обележе видним признањем заслуга славнога књижевника и научника,

чији је живот оставио светао траг у историји. Београд, као престоница Југославије и центар његовог културног живота, мисли да не сме изостати у манифестацијама које се данас чине у част Гетеове успомене. Суд општине града Београда, из тога разлога, верује

Јохан Волфганг Гете

да ће његов предлог, да се једна престоничк« улица назове Гетеовим именом, наићи на неподељено одобравање Општинскога одбора. После говора претседника г. Нешића Одбор је, на предлог Суда, једногласно донео ово решење: „Да се поводом стогодишњице смрти великог немачког песника Ј. В. Гетеа, а из осећања дубоког пијетета, трајног сећања и благодарности за дела, којима је задужио цело културно човечанство, а нарочито српски народ, једној улици у Београду да његово име. Досадашња Гробљанска улица, између улице Краља Александра и Цвијићеве улице од данас ће се звати Гетеова улица".