Opštinske novine

Позоришна хроника: Сима Пандуровић

„Вечна коарена" г. Душа

„До вечерас се у нашем гледалишту публика смејала, плакала, радовала и тужила, али је вечерас публика мислила велику мисао г. Душана С. Николајевића, Николајевић је велики мислилац и велики писац. Као свака истинска величина Никола јевић ће бити још већи кад о његовој огромној и снажној драми будемо доцнпје мислили. „Вечна Копрена" г. Душана С. Николајевића догаћај је у југословенској уопште а у драмској књижевности нарочито. Ја сам стар и носио сам педесет година скиптар драматичарски; тај скиптар преда јем великом југословенском књижевнику и мислиоцу г. Душану Николајевићу." Бранислав Ђ. Нушић о г. Душану С. ■ Ииколајевићу, а поводом „Вечне Копрене". За последњих десет година г. Душан С. Николајевић је објавио знатан број есеја, о питањима књижевним, социјалним, философским и културно-историјским. Упоредо с тим он је дао и пет драма, од којих су четири прешле преко престоничке позорнице. Свгка од њих била је један догађај за Београд. Са реалистичком предилекцијом да указује на моралне недуге нашега друштва он је дао једну галерију типова из наше средине, достојне за психолошку студију. Пластично нриказани, мало сирово, али снажно и са оштрим запажањима која су карактристична, те личности су увек изгледале као наши ранији или садашњи познаници. Доказ да су узети из самог живота, и разлог што су, каткада, из кругова сличних њима. чињени протести. У своме најновијем делу, међутим, г. Николајевић прелази са питања једне друштвене средине на питања општечовечанска, и више вечна. То је корак који треба поздравити, први велики покушај да се наша драма уздигне до трагедије мисли. „Вечна Копрена", то је вео ко.ји увек стоји између нас и врховне истине, врховнога бића, Бога, Упркос наше вечите тежње да

сазнамо последње узроке по.|ава, да продремо у трансценденталну област, у свет нуменона, „ствари по себи", у тај „изакопренски свет", — он за нас остаје скривен и недокучљив. С обзиром на светску литературу,

Г. Душан С, Николајевић овај предмет није нов; али је у нашој књижевности „Вечна Копрена" прво дело те врсте; дато у једној оригиналној и смелој форми, са поставкама и закључцима који су несумњиво достојни најживље пажње. Рецимо да је г. Николајевић, у овом случају, био, по нашем мишљењу, сасвим у праву што је своју драму ослободио локалних и временских ограничења, и што је назначио да су време и место његовога комада неодређени. Међутим, он је имао уметничке инвенције кад је средини и догађајима у свом делу ипак дао извесну боју Средњег Века века који је по својим мистичним настројењима, тежњама да продре у тајну света, и жртвама које је за тај циљ дао, на.јинтересантнији и најтипичнији. Претставник те исконске тежње у човеку,