Opštinske novine

Стр. 254

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

бруара т. г. у дворани Коларчевог народног университета. Пшихода је виртуоз сјајне, ненадмашне технике, који располаже лепим тоном, код кога је све прорачунато и никада се не заборави да понесен музичким темпераментом изађе из омеђених граница. При свим тим особинама, Пшихода има амбиције да изводи дела дубоке музичке садржине, којима прави музички израз може да нађе виртуоз, који је исто толико и музичар. Тако је Пшихода са својим пратиоцем на клавиру професором Емерихом Грисом свирао трећу Брамсову сонату за виолину и клавир у де-молу. Дело дубоко осећајне садржине. Ма да су уметници то дело извели технички и динамички перфектно, ипак се осетило да оно не спада у оквир оних дела којима Пшиходин начин интерпретације у пуној мери одговара. У „Адађу и фуги" из Бахове ге-мол сонате запазила се Пшиходина мекота тона, ма да је фугу изводио на начин како то није уобичајено код Баха. Већ у Чајковсковом Де-дур концерту нашао се Ишихода у својим водама, јер поред лепога тона и широке кантилене, пружила му се прилика да прикаже и своју брауврну технику, нарочито у каденцама. У другом делу програма изводио .је Пшихода у својој обради „Песму без речи" од Менделсона и валцер из „Каваљера ружа" од Рихарда Штрауса, па је програм завршио фантазијом за виолину из опере „Кармен" од Сарасате. Те тачке су на.јвише одговарале његовој сјајној и невероватној техници. Те тачке су и публику највише одушевиле и загрејале, па је морао додати још неколико тачака после програма. Проф. Емерих Крис био је коректан и поуздан пратилац на клавиру, ма да је местимице могао бити и дискретнији. * * * Ученици Музичке Школе V Београду приредили су 10 фебруара у 18 часова концерт у дворани „Цвијете Зузорић". На програму је било шест тачака за клавир, две за виолину, две соло певања и једна за гудачки оркестар и клавир-концерт од Ж. Б. Лилиа. То су концерти, које школа даје у току сваке школске године, да би се шира јавност упознала са генерацијом ученика која је у школи и резултатима педагошког рада. * * * Један од највећих немачких виолинистгј данашњице, како у техничком, тако и у мучикалном погледу Георг Куленкампф концер тирао је 12 фебруара у Уметничком павиљону „Цвијет Зузорић". Куленкампф је свирао Бетовенову Де-дур сонату опус 12, Бахову „Шакону", Концертну свиту од Танејева, „Дечји сан" од Исаја, „Зефир" од Хубаја,

„Интермецо" од Гранадоса и „Капричо" од Паганинија-Симановског. Куленкампф је заиста редак уметник, који у себи сједињује све елементе техничког савршенства и интелигентног музичког израза уз велики, мекан и племнити тон. Зато се данас Куленкампф убраја у прве и најкултурније виолинисте света. На своме концерту у Београду одушевио је присутну публику до екстазе. На крају је морао додати већи број комада. У Волфгангу Розеу младом. талентираном, ванредно музикалном пијанисти нашао је одговарајућег партнера, који се са Куленкампфом једнодушно музицирао или га пратио. * * * Млада пијанискиња са Сушака Милица Чоп дала је 11 фебруара свој концерт у циклусу концерата Народног консерваториума у дворани Уметничког павиљона. Она је показала лепе пијанистичке особине поглавито у области технике. Младалачки темперамент је местимице дсминирао. Тако се у Моцартовој фантазији у де-молу и Бетовеново.ј сонати опус 57 („Апасионата") та бујност осетила у убрзаним динамичним прелазима и нерационалној. употреби педала. Већ у Шопеновом ноктурну опус 49 бр. 1 и Успаванци дала је уметница музичким темама, мелодији, истакнуту улогу у овим хомофоним композицијама. Чоповој су најбоље успеле модерне клавирске композиције и то: „Пет привиђења која беже", сарказми од Прокофијева, „Игра у башти" од Милојевића, „Успаванка" од Логара и „Балканска игра" од Тајчевића. Чоп је потпуно ушла у стил модерне музике и чудновато, њу је изводила сасвим без употребе педала. ( * * * Под именом „Концерт руске песме" прн редио је мешовити руски хор састављен од руских певача, који певају у црквама: Св. Александра Невског, Св. Николе, Руске цркве у Београду и у хору Београдске опере 14 фебруара концерт у дворани Коларчевог на родног университета, а под управом Бори. .. М. Добровољског бившег хорског корепетитора Народног позоришта у Београду, неко време хоровође „Станковића", а затим диригента руске опере у Паризу. Мешовити руски хор броји око 20 чланова и чланица. Свакако да су за та.ј хор одабирани чланови са звучним гласовима и потребним музиклним способностима. При свем том сазвучје гласова није идеално. Хор је малобројан, и ту се гласови по.јединих певача лако истичу. Сем тога запазило се да свих шест сопрана (колико их је било у хору) имају светлу, да не кажемо оштру боју гла-