Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 25б

сова нарочито у високом положају, а басеви су'се истицали звучношћу и дубинама. Хор је под управом опробаног и рутинираног хоровође Добровољског певао прецизно V ритму, чисто у иинтонацији и у динамичким изразима од најтиших до најснажнијих. Програм је био подељен у три дела. У првом делу су биле руске црквене композиције, у другом делу староруске радничке и свадбено-обредне песме, а у трећем делу: „Козба", свита малоруских песама. Испред староруских радничких и свадбених песама говорио је професор университета г. М. Л. Георгијевски и објаснио њихов постанак у руском народу, као и њихову карактеристику са гледиппа народне поезије. Свадбарске староруске песме сакупили су и забележили Г. О. Дјутшељ и Ф. М. Истомин у Архангелској и Олонецкој губернији 1886 год. као нарочити изасланици царскога географскога друштва. Руски хор је извео циклус од седам свадбарских песама, што је било нарочито занимљиво за музичаре, мање за широку концертну публику. Оне су у основи просте, примитивне, као и њихова обрада у два, три и читири гласа. Свакако да је обрађивач хтео да остане што вернији начину извођења примитивне средине у којој су поникле, у селу, шуми, гају. При извођењу тих песама истакли су се као солисте: Наташа Страхова, Вера Бањина, Софија Васиљева и Олга Јарон, затим басиста Андрија Мирославски. Руске старовремске песме сибирских радника: „Песма сибирских лађара на Лени" у обради Шумова, тужна по речима и музици са тенор солом Ђорђа Бараненка за мушки хор и „У мрачној шуми" у обради Пашченка за мешовити хор, у ствари сељачка игра са веселим и шаљивим речима, изведене су стилски коректно. Свита украјинских песама у обради Григ (Јрија Давидовскога за мешовити хор садржи све одлике малоруских песама, међу којима има живих и веселих у ритму и темпу козачких игара. Допадљиве и пријатне за ухо у мелодијском смислу, оне су доста једноставно обрађене у погледу на хармонију и полифонију. Црквени део програма садржавао .је црквене песме од Чеснокова: „Отче наш" и „Ангел вопијаше", затим „Вјерују" од Гречанинова и „Чертог твој" од Штајнберга у старонијевском напеву. Овај део програма био је по музичкој вредности најзнатнији и најбоље је звучао у хору. Ред програма је био измењен, јер је духовном делу присуствовао Њ. В. Патријарх српски. * * *

Николај Андрејевић Орлов, тај „избраник међу пијанистима", како га европски критичари називају, концертирао је 14 фебруара у дворани Коларчевог народног университета. О овом генијалном Русу пијанисти може се говорити само у суперлативу, кад је у питању његова уметност. Орлов је отсвирао три Скарлатијеве сонате изванредно стилизоване, тако, да су се тонови са клавира низали као мерџани. Шуманове „Симфонијске етиде" стилизовао је тако, да се заиста може сматрати једним од најбољих извођача романтичара. После Шопеновог скерца у ха-молу, ко.је је свирао у невероватно виртуозном темпу, извео је од Шопена још три прелудиума, три етиде и полонезу у Ес-дуру. И V извођењу модерних композитора Орлов је јединствен. Од њих је свирао прво две токате, једну од Дебисија, а другу од Прокофијева, затим прелудиум од Рахманинова у Ге-дуру, и Стравинскову руску игру из балета „Петрушка". Орлов је придобио и загрејао многобројну публику и на крају је био принуђен отсвирати велики број. додатака. * * * Други јаван час Колегиума музикума одржан је 15 фебруара у дворани Коларчевог народног университета. После говора г. др. Милоја Милојевића о композицијама на програму, изводиле су г-ђе М. Жежељ и К. Душановић и г.г. Б. Кнежевић и Л. Тот Моцартов гудачки квартет у Ес-дуру. Новосастављени квартет није још усвиран и у погледу чисте интонације остао је доста дужан. Млада пијанискиња Луци Фаркаш свирала је са лепом техником и ритмички прецизно Моцартову сонату у Де-дуру. Млада виолинискиња М. Жежељ свирала је Корелијеву сонату „Ла Фолија", али је била очигледно јако узбуђена, те њена уметност на виолини није дошла до пуног израза. На клавиру је пратила Луци Форкаш, коректно и прецизно, местимице .је -била сувише звучна и покривала тонове виолине. Концерт је завршио оркестар Колегиума музикум који је изводио „Кончерто гросо" у ге-молу опус 6, бр. 6. од Хендела, под управом др. Милоја Милојевића, доцента университета. У погледу прецизности у ритму, оркестар је на овом концерту био знатно бољи но на прошлом. * * * На претстави Росинијевог „Севиљског берберина" 18. фебруара гостовао је Борис Попов, члан Опере-комик у Паризу, који се већ дуже времена налази у Београду. Попов је пре више година био члан наше опере у Београду. Ове сезоне чешће је гостовао на