Opštinske novine

Стр. 256

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

нашој сцени, а „Фигаро" долази у ред најбољих његових партија. Певао је на руском језику. ♦ * * Енрико Маинарди виртуоз на челу концертирао је 20 фебруара у дворани Коларчевог народног университета; Маинарди је свирао „Адађо" од старог талијанског мајстора Грациолија, сонату за виолончело од Бревала, Бахову де-мол свиту, Штраусову сонату, „Ревери" од Дебисија, „Алегро спиритозо" од Сенајеа, „Малагвену" од Албеница и „Игру вила" од Попера. Маинарди је вилики техничар, велики виртуоз на своме инструменту, има леп тон, чисту интонацију и лаку виолинску технику. Његово свирање у високом положају на челу изједначује се по^ утиску са свирањем на виолини. Маинардију су најбоље, управо савршено успели комади виртуозног карактера, мање му је успео Р. Штраус и Бах код којих главну улогу игра музички израз. На клавиру је поуздано пратио И. Брезовшек, диригент опере. л * * Славни пијаниста Никола Орлов дао је 21 фебруара свој други концерт у Београду у 18 часова, који је био још обилније посећен од првог. Орлов је на овом концерту свирао: Прелудиум од Цезара Франка, „Свирале" од Дандријеа, Сонату опус 31. бр. 3 од Бетовена, „Успаванку", скерцо у цис-молу и велику бе-мол сонату од Шопена, „Бајку" од Метнера, Прелудиум од Рахманинова, „Љубавни сан" и „Кампанелу" од Листа. Орлов је цео програм извео савршено уметнички. Нарочито се у стилизацији Шопенових и Листових дела показао као ненадмашан. На крају програма је био принуђен дати велики број додатака. * »{* * Истога дана 21 фебруара у 20 часова одржао је свој концерт у дворани „Станковић" млади виолиниста Максимилијан Скалар ученик проф. Карела Холуба у Београду и проф. Карела Хофмана, на мајсторској школи за виолину при Прашком консерваториуму, коју је Скалар прошле године апсолвирао. Скаларов концертни програм наговештава да он тежи виртуозним циљевима. Пред пуном двораном Скалар је изводио: ПуњаниКрајзлеров „Прелудиум и алегро", Леклерову сонату це-мол, Паганинијев концерт Дедур, Сен Сансов Концертни комад опус 62, и по једну композицију од Албеница и ЦеФаља. У почетку нетшо узбуђен, Скалар је наскоро прибрано изводио цео програм на па-

мет, који је технички врло тежак и који млади уметник није савладао у пуној мери. Ипак се Скалару мора признати таленат, који је необичном вредноћом и истрајним радом развио, а који ће даљим радом и музичком зрелошћу доћи до потпуности у музичком извођењу и изразу. На клавиру је пратио Алексије Бутаков. * * * У Вердијевој „Трави.јати" гостовала је 23. фебруара на нашој оперској сцени одлична колоратурна певачица Ада Сари, која је у Београду гостовала и ранијих година. Ада Сари је успела да Виолету оживи на сцени и вокално и глумачки тако убедљиво, да њена Травијата претставља уметничко дело, које је израђено у свима вокалним и сценским детаљима са пуно стила и смисла за Травијатине патње и бол у изгубљеној љубави. * ј{С * Оркестар Краљеве Гарде уз суделовање Аде Сари, колоратурне певачице приредио је 27. фебруара симфонијски концерт у дворани Коларчевог народног университета под управом свога диригента вишег капелника Драгутина Покорног. Велики оркестар Краљеве Гарде отворио је концерт „Уводном музиком" за Вагнерову музичку драму „Мајстори певачи из Ниренберга", која је у овом великом ансамблу звучала снажно и свечано. Велико интересовање је изазвала „Прва румунска рапсодија", од највећег румунског композитора Ђорђа Енеску, рађена по угледу на Листове рапсодије. Рађена на основу румунских народних мотива, који у многоме имају сличости са нашим народним мелодијама и играма, она је виртуозно инструментирана и тиме прави већи ефекат него ли музичком садржином. У другом делу концерта изведена је Чајковскова е-мол симфонија. То монументално дело руског генијалног композитора, које је у више махва код нас извођено, оставило је и овом приликом дубок утисак. Оркестар Краљеве Гарде извео га је технички прецнзно и са лепим динамичким преливима. Ада Сари, колоратурна певачица, певала је уз пратњу оркестра арије из опера: „Халка" од Моњушка и „Лучије од Ламермора" од Доницетија са великом каденцом за флауту и певачицу, затим арије из опера: „Луизе" од Шарпантјеа и „Лакме" од Делиба. Оркестар је и у овако великом броју музичара умео под управом Покорног да буде дискретан пратилац, Ада Сари је и са концертног подиума одушевила публику, и морала је на бурна одобравања додати још неколико тачака .